U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Palević, advokat iz ..., protiv tuženog BB, preduzetnika „Proizvodnja hleba, svežeg peciva i kolača ŽU-ŽU“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Milica Marić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 667/20 od 20.10.2021. godine, u sednici održanoj 14.09.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 667/20 od 20.10.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1372/19 od 05.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 22.12.2015. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 142.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 667/20 od 20.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje revizijom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog po osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme počev od 01.06.2012. godine na radnom mestu ... . Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 22.12.2015. godine, tužilji je prestao radni odnos zbog više povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline predviđenih odredbama člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu, odnosno člana 79. stav 5. Pravilnika i člana 14. tačka 1, 2. i 3. Ugovora o radu, a koje je tužilja učinila u periodu od 03.07.2015. godine do 17.10.2015. godine. Povrede zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu sastoje se od odbijanja da obavlja poslove na kojima radi, zloupotrebe položaja i prekoračenje ovlašćenja. Među pobrojanim povredama naročito se ističe nedolično ponašanje tužilje prema drugim zaposlenima i to kada se dana 03.07.2015. godine zaposlenoj VV obraćala pogrdnim rečima i neovlašćeno joj izdavala naređenja šta treba da radi, psovala je i prigovarala, a dana 06.07.2015. godine ponovila uvrede na račun iste koleginice nazivajući je pogrdnim rečima i imenima. Takođe, dana 13.07.2015. godine tužilja je neopravdano odbila da radi u popodnevnoj smeni prema utvrđenom rasporedu, na koji način nije ispoštovala radnu disciplinu. Tužilji je dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se ona izjasnila tako što je navode iz upozorenja osporila.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje za poništaj pobijanog rešenja.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, a stavom 3. tačka 1. istog člana, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom.

Osporenim rešenjem tužilji je stavljeno na teret više povreda radnih obaveza koje su predviđene članom 14. ugovora o radu i to: neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza (tačka 1), odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi (tačka 2) i zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja (tačka 3), a koje je tužilja učinila u periodu od 03.07.2015. godine do 17.10.2015. godine.

Zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa ceni se u odnosu na svaku učinjenu povredu radne obaveze, s tim što je odgovornost samo za jednu od njih dovoljna da se otkaže ugovor o radu. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilja učinila bar jednu povredu radne obaveze od više koje su joj stavljene na teret. Naime, ponašanje tužilje prema drugim zaposlenima u poslovnim prostorijama tuženog (neovlašćeno davanje zadataka, nazivanje pogrdnim rečima, psovanje), predstavlja kršenje radne discipline i ponašanje zbog koga tužilja ne može ostati na radu kod tuženog. Takođe, povredu radne discipline zaposleni čini i kada odbije da izvrši radne naloge, a što je tužilja učinila odbivši da radi u smeni kako je predviđeno rasporedom, a da za tako nešto nije imala opravdan razlog. Imajući u vidu sve napred utvrđeno pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa.

Suprotno revizijskim navodima, rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u skladu sa odredbama ugovora o radu, zaključenog između parničnih stranaka. Tužilji su stavljene na teret povrede radne obaveze iz ugovora o radu koje su navedene i u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu upozorio tužilju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, čime je ispoštovana procedura o otkazivanju ugovora o radu, pa u tom smislu navodi revizije da tuženi nije tužilji otkazao ugovor o radu na osnovu upozorenja od 22.09.2015. godine, nisu od uticaja jer su pravilno cenjeni od strane apelacionog suda s obzirom da su isticani i u žalbi.

Kako je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Preostalim revizijskim navodima osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno, pa je iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka imajući u vidu da po ovom pravnom leku tužilja nije uspela.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić