Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ... čiji je zajednički punomoćnik Dragan Lisica, advokat iz ... protiv tuženog BB iz ... čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ... radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 925/19 od 18.03.2019. godine, u sednici od 27.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 925/19 od 18.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 925/19 od 18.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 1563/2018 od 08.02.2019. godine, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove ishrane u toku rada i troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora, i to tužiocu AA za period od 01.10.2015. godine do 28.02.2018. godine, a tužiocu BB za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da im isplati iznose obračunate zakonske zatezne kamate. Tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.437,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 925/19 od 18.03.2019. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Uz reviziju nisu dostavljene drugačije sudske odluke u pogledu primene člana 118. tač. 5. i 6. Zakona o radu koje se odnose na pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjih odmora. Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužbom od 31.07.2018. godine, tužilac je tražio isplatu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, a vredost predmeta spora je označena na 338.000,00 dinara.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu II izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić