.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1959/2019
27.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Jelena Galić i Sandra Jovičić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Resor javne bezbednosti, Odred žandarmerije u Novom Sadu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 679/19 od 25.02.2019. godine, u sednici održanoj 27.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 679/19 od 25.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 679/19 od 25.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1953/2016 od 07.12.2018. godine, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti, istaknut od strane tužene. Delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocima, po osnovu dodatka na zaradu za noćni rad i razlike pripadajuće i isplaćene naknade troškova prevoza, isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao i obračunatu zakonsku zateznu kamatu, kako je izrekom navedeno, a u odnosu na tužioca AA i po osnovu rada u dane državnih praznika sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Odbijen je deo tužbenog zahteva tužilaca radi isplate razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova prevoza, preko dosuđenih iznosa do traženog iznosa, kako je izrekom navedeno. Obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove postupka isplatom ukupnog iznosa od 172.242,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos na ime parničnih troškova za period od podnošenja tužbe do izvršnosti.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 679/19 od 25.02.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti i u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za isplatu uvećane zarade po osnovu rada noću i u dane državnih praznika, kao i o pripadajućoj naknadi na ime troškova prevoza, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom tužene ukazuje, a koje je izraženo u više odluka Vrhovnog kasacionog suda.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužbu u ovoj parnici tužilac AA je podneo sudu 09.12.2016. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi je 120.000,00 dinara, dok je tužilac BB sudu podneo tužbu 23.12.2016. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi je 170.000,00 dinara. Podneskom od 12.06.2018. godine tužioci su snizili tužbene zahteve, a vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija iznosi, u odnosu na tužioca AA 74.990,58 dinara, a u odnosu na tužioca BB 124.663,08 dinara.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
