U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog „NIŠ-EKSPRES“ ad Niš, čiji je punomoćnik Vesna Lojpur Stojmenović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 533/21 od 03.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 13.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 533/21 od 03.03.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1454/2017 od 21.10.2020. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 04.05.2017. godine o prestanku radnog odnosa tužilje kod tuženog, otkazom ugovora o radu broj .. od 01.04.2015. godine od strane tuženog i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i prizna joj sva prava po osnovu rada počev od 04.05.2017. godine, kao dana prestanka radnog odnosa, pa do dana povratka na rad. Stavom drugim izreke, rešeno je o troškovima parničnog postupka i obavezana tužilja da tuženom na ime parničnih troškova plati iznos od 222.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 533/21 od 03.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu Ugovora o radu broj ..od 01.04.2015. godine, sa pratećim aneksom od 30.06.2016. godine, raspoređena na radnom mestu šalterskog radnika u poslovnici u ... . Pobijanim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 6. stav 1. i člana 7. tačka 8. i 9. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih „Niš - ekspres“, te člana 2. tačka 3.2 Poslovnog kodeksa tuženog i člana 19. tačka 4. i 17. Ugovora o radu, jer je 21.04.2017. godine, od strane unutrašnje kontrole tuženog, utvrđeno da je tužilja, kao šalterski radnik u ... (u vremenu od 06,00h do 13,00h) samovoljno, bez odobrenja neposrednog rukovodioca, napustila svoje radno mesto u toku rada u periodu od 10,14h do 10.18h. Pre otkaza ugovora o radu tužilji je dostavljeno Upozorenje od 27.04.2017. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se ona u ostavljenom roku izjasnila.

Tokom postupka je utvrđeno da je u opisu poslova tužiljinog radnog mesta prodaja prevoznih karata, kako u objektu poslovnice na autobuskoj stanici u ..., tako i u autobusima koji su spremni za ulazak putnika, s obzirom da u određenim autobusima nema konduktera. Tužilja je kritičnom prilikom izašla iz poslovnice i ušla u autobus na liniji za ... oko 10 časova i 10 minuta, gde je prodavala karte neposredno do polaska autobusa u 10,15 časova, a u objekat poslovnice se vratila u 10,18 časova. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je od autobusa do poslovnice udaljenost oko 50m, te je potrebno od 2-3 minuta da se to rastojanje pređe. Nakon izlaska iz autobusa tužilja je svratila do pekare, koja se nalazi na autobuskoj stanici kako bi obezbedila sitan novac za vraćanje kusura prilikom prodaje karata pri čemu je kupila dve kifle, koje je ostavila u objektu pored poslovnice, poštujući pravila poslodavca da se hrana ne unosi u poslovnicu. Šalterski radnici su uobičajeno usitnjavali novac za dalji rad u okolnim prodavnicama i lokalima, jer tuženi nije u obavezi da im obezbedi sitan novac.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da sama po sebi okolnost da je tužilja prilikom povratka u poslovnicu, svratila u predmetnu pekaru radi obezbeđenja sitnog novca za dalji rad ne predstavlja slučaj samovoljnog udaljenja sa rada, iz kog razloga su usvojili tužbeni zahtev tužilje za poništaj ovde osporenog rešenja i vraćanje tužilje na rad.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je pobijanom presudom potvrđena prvostepena odluka kojom je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i tužilja vraćena na rad.

Otkazni razlozi iz člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. i stav 3. tač. 8 Zakona o radu, važećeg u odnosnom periodu, daju mogućnost poslodavcu da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze na taj način što nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze ili učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu to jeste ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Pri tom, pojedinačne tačke člana 179. ne mogu se posmatrati izolovano već se moraju ceniti u kontekstu celog čl. 179 i 179a istog zakona.

Kod utvrđenog da je tužilja datom prilikom iz autobusa tuženog u kome je vršila prodaju karata izašla u 10.15h, te da je prilikom povratka u poslovnicu svratila do pekare, koja se nalazila na peronu autobuske stanice da rasitni novac za dalju prodaju karata, s obzirom da je kod tuženog bila ustanovljena praksa da šalterski radnici usitnjavaju novac za dalji rad u obližnjim lokalima i prodavnicama, a da se u poslovnicu tuženog vratila u 10.18h, što predstavlja uobičajeno potrebno vreme od nekih par minuta da se data udaljenost pređe, pravilan je, prema stanovištu ovog suda, zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije reč o samovoljnom napuštanju radnog mesta odnosno poslovnice od strane tužilje. Ovo zato što je navedenu radnju tužilja izvršila u cilju pribavljanja sitnog novca za potrebe daljeg rada na prodaji karata, što ukazuje da kod tužilje nije postojala svest niti namera da prekrši radnu disciplinu i povredi radne obaveze, već upravo suprotno - namera da stvori neometane uslove za dalji efikasan rad. Tome u prilog je i okolnost da tužilja nije provela u vraćanju u poslovnicu duži vremenski period od uobičajenih nekoliko minuta kada se kreće najkraćim putem, niti je u međuvremenu došlo do zastoja u radu poslovnice usled čekanja putnika ispred poslovnice, ili je na bilo koji drugi način trpeo proces rada.

Za postojanje otkaznih razloga koji su tužilji stavljeni na teret potrebna je krivica zaposlenog, kao namera ili krajnja (gruba) nepažnja, čega kod tužilje, s obzirom na utvrđene okolnosti, neosporno nije bilo, a propust tužilje da neposrednog šefa obavesti odnosno da zatraži njegovu saglasnost za rasitnjavanje novca u pekari, na koji se revizijom ukazuje, nije takav odnosno nije takvog stepena imajući u vidu član 179 i 179a Zakona o radu, da ima mesta otkazu ugovora o radu po predmetnim osnovima.

Ostalim navodima revizije ukazuje se na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

S obzirom da je pravilno utvrđeno da je tužilji radni odnos nezakonito prestao, tuženi je u obavezi da tužilju vrati na rad saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu, po njenom zahtevu u ovom sporu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka sadržana u drugom stavu izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić