Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje aa iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Lekić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja ..., čiji je punomoćnik Dušan Đorđević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2301/16 od 16.03.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 04.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2301/16 od 16.03.2017. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2301/16 od 16.03.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 153/15 od 22.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade štete na ime uvećane zarade za rad u smenama za period od 01.06.2012. godine do 29.07.2014. godine isplati pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos počev od dana dospelosti do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na pojedinačne mesečne novčane iznose bliže opisane u prethodnom stavu izreke uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i da preda obrasce M4 u roku od 15 dana po prijemu presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2301/16 od 16.03.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1 153/15 od 22.03.2016. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presdue koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje. Naime, nižestepenim odlukama je odbijen tužbeni zahtev tužilje za isplatu naknade zarade po osnovu smenskog rada i pripadajućih doprinosa iz razloga što je takav rad vrednovan kroz osnovnu platu tužilje kao zaposlene. Stoga pobijanom odlukom materijalno pravo nije primenjeno na drugačiji način, s obzirom da pravni stav izražen u pobijanoj odluci ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog kroz ranije donete sudske odluke Vrhovnog kasacionog suda predmeti Rev2 2004/2017 i Rev2 42/2018, a u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca. Zbog toga u konkretnom slučaju ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, te je neosnovano i ukazivanje na drugačiju odluku Apelacionog suda jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav budući da pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.

Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužiljeu smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je sudu dana 27.07.2015. godine, a vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 407.621,66 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosaod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (11.03.2016. godine) u smislu člana 403. stav 3. ZPP, revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je primenom čl. 154. i 165. ZPP. Troškovi tužene za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni i nužni za vođenje revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić