Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Melajac, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometereološkog zavoda iz Beograda, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 174/22 od 14.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 28.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 174/22 od 14.12.2022. godine, u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužilaca za isplatu troškova ishrane za vreme rada i boravka na terenu za 2005. godinu.

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 174/22 od 14.12.2022. godine i Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 9/20 od 08.06.2022. godine, u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahevu tužilaca za isplatu troškova ishrane za vreme rada i boravka na terenu za 2005. godinu, sa zakonskom zateznom kamatom, u delu odluke o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka i predmet se u ukinutom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

NE DOZVOLJAVA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Boegradu Gž1 174/22 od 14.12.2022. godine u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužilaca za isplatu troškova ishrane za vreme rada i boravka na terenu za 2006. godinu, sa zakonskom zateznom kamatom i u tom delu se revizija ODBACUJE, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 9/20 od 08.06.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da tužiocima, na ime naknade za ishranu u toku rada za period od januara 2005. godine, do decembra 2006. godine, isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom kao u sadržaju izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 678.250,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 174/22 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 9/20 od 08.06.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio posebnu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o posebnoj reviziji tuženog, Vrhovni sud je dozvolio odlučivanje o reviziji, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse u odlučivanju o tužbenim zahtevima iz istovetnog činjeničnog i pravnog osnova, pa je ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, našao da je revizija osnovana u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za naknadu troškova ishrane u toku rada za 2005. godinu.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su kod tuženog radili na terenu tokom 2005. i 2006. godine u meteorološkim stanicama i radarskim centrima, za koje vreme im tuženi nije isplatio naknadu tužiocima za dva topla obroka po danu terenskog rada.

Prvostepeni i drugostepeni sud su usvojili tužbeni zahtev za isplatu troškova ishrane za vreme rada i boravka na terenu, nalazeći da je svaki od tužilaca proveo na terenu određen ukupan broj dana u 2005. godini i ukupan broj dana u 2006. godini, za šta im je tuženi poslodavac isplatio utvrđeni novčani iznosi na ime naknade za povećane troškove rada i boravka na terenu i da im je tuženi obezbedio smeštaj, dok im nije obezbedio ishranu na terenu. Vrednost jednog toplog obroka dnevno tužiocima je isplaćena kroz zaradu, dok za dva obroka dnevno to nije učinjeno. Svakom tužiocu je dosuđen iznos utvrđen finanskijskim veštačenjem, za period od 01.01. do 22.09.2005. godine, u visini dve dnevne naknade za mesečnu ishranu u toku rada predviđene odredbama člana 30a stav 1. tačka 1. Opšteg Kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“, br. 22/97... 32/01), i to u odsustvu posebnog propisa kojim je predviđena visina tih troškova, a dalje od stupanja na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, br.37/94... 81/05) po odredbi člana 23b stav 1. tačka 4. Uredbe, za period od 23.09.2005. godine do 31.12.2006. godine u visini 2/3 razlike između terenskog dodatka od 3% i dnevnice za službeno putovanje u vrednosti od 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, s tim što je za osnovicu uzeta prosečna zarada u 2005. godini i u 2006. godini.

Po oceni revizijskog suda, zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje u pogledu osnovanosti potraživanja troškova ishrane za vreme boravka i rada na terenu za 2005. godinu, ostalo je nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbama člana 1. stav 3. i člana 17. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 20/92…49/99) i odredbama člana 1. stav 2. i člana 34. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“ br. 79/05) ima status posebne republičke organizacije, kao organizacionog oblika državne uprave.

Način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja postavljenih i zaposlenih lica u posebnim organizacijama u utuženom periodu bio je uređen Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama (član 1. tačka 1.) Odredbama člana 5. stav 1. tačka 4. i stav 2. tog Zakona je bilo propisano da dodatak na platu pripada za dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koji se obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj propisima o radu.

Poseban propis kojim su, u utuženom periodu bili utvrđeni visina, uslovi i način isplate određenih naknada i drugih primanja zaposlenih u državnim organima jeste Uredba o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 37/94…37/01) (član 1.), kojom je bilo propisano da dodatak na platu za rad na terenu obuhvata troškove za smeštaj i ishranu (član 16. stav 2.) i da dnevni dodatak za rad na terenu iznosi 3% od prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike isplaćene prema poslednjem konačno objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan isplate (član 17.).

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 81/05) stupila je na snagu 01.10.2005. godine. Izmenama Uredbe brisan je član 16. i član 17. Uredbe i dodat član 23v koji u stavu 1. tačka 4. propisuje da se dodatak na platu isplaćuje za povećane dnevne troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) – u iznosu od 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana, u terenski dodatak ulaze i troškovi smeštaja i ishrane, ali najviše do iznosa naknade za dnevnicu za službeno putovanje i troškove noćenja (član 6. i 7. ove Uredbe). Član 23v stav 1. tačka 4. izmena Uredbe, sadržan je u članu 23. tačka 4. prečišćenog teksta Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, broj 95/05).

Imajući u vidu navedenu regulativu, tužiocima je naknada troškova ishrane za vreme rada i boravka na terenu, za period od 01.01.2005. godine do 30.09.2005. godine, bila uračunata u terenski dodatak u propisanoj visini po članu 17. tada važeće Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica, pa samim tim i isplaćena, te im posebna naknada za ishranu na radu na terenu za taj period ne pripada. Međutim, iz utvrđenog činjeničnog stanja ne može se razgraničiti koliko je dana koji od tužilaca proveo na radu na terenu u 2005. godini od 01.10.2005. godine, odnosno od stupanja na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 81/05), kojom je za slučaj da nije obezbeđen smeštaj i ishrana predviđeno da u terenski dodatak ulaze i troškovi smeštaja i ishrane, ali najviše do iznosa naknade za dnevnicu za službeno putovanje i troškove noćenja prema članu 6. i 7. te Uredbe. Shodno tome, činjenično stanje nije potpuno utvrđeno za pravilnu primenu citiranog propisa koji je od značaja za odluku o tužbenom zahtevu za isplatu po ishrane u toku rada na terenu počev od oktobra 2005. godine.

Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud je ukinuo nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku i u delu odluke o troškovima postupka, na osnovu odredbe člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Nižestepeni sudovi su u odnosu na pravnosnažnu presudu u delu kojim je odlučeno o naknadi troškova ishrane za vreme rada i boravka na terenu za 2006. godinu, odlučili usvajanjem tužbenog zahteva, uz odgovarajuću primenu materijalnog prava i u skladu sa sudskom praksom nižestepnih sudova i revizijskog suda o pravnim pitanjima konkretnog spora, pa u tom delu nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Tužiocima je naknada troškova ishrane za vreme rad i boravka na terenu dosuđena prema visini pripadajućeg iznosa terenskog dodatka u situaciji kada je tužiocima tuženi poslodavac obezbedio smeštaj i isplatu naknade za jedan obrok, ali im nije obezbedio još dva pripadajuća obroka dnevno, na ime ishrane za vreme rada i boravka na terenu, shodno odredbi člana 23b stav 1. tačka 4. u vezi člana 6. Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa, kakav je i spor za isplatu, na ime naknade troškova ishrane u toku rada za 2006. godinu, o dozvoljenosti revizije odlučuje se prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. U ovom sporu vrednost spora pobijanog dela je očigledno niža od merodavne vrednosti za dozvoljenost revizije, na osnovu čega je primenom člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, revizija nedozvoljena.

Predsednik veća- sudija

Jelica Bojanić Kerkzez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić