.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 197/2020
11.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zvezdane Lutovac i Dragane Marinković, kao članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „BB“ iz ..., koju zastupa direktor VV, radi naknade troškova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1289/2019 od 04.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 11.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1289/2019 od 04.06.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1289/2019 od 04.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 341/2018 od 24.12.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se tužena obaveže da na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora, tužilji isplati pojedinačne godišnje iznose bliže naznačene u izreci, za period od 2015. godine do 2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 1.07.2017. godine do isplate, kako je navedeno u stavu prvom izreke, kao i da na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od septembra meseca 2014. godine, zaključno sa julom mesecom 2017. godine, isplati tužilji mesečne iznose, bliže naznačene u stavu prvom izreke presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev, kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu, kojim se tužilji priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.409,00 dinara. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1289/2019 od 04.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje naknade regresa za godišnji odmor i za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su takav tužbeni zahtev odbili našavši da je tužilji isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br 34/2001...21/2016) i praksom ovog suda.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade podneta je 28.05.2018. godine i preinačena dana 14.11.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 450.978,15 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 118,3392 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
