Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1972/2020
28.01.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Antić, advokat iz ..., protiv tuženog Stanica za snabdevanje motornih vozila TNG Laguna, BB preduzetnik,..., čiji je punomoćnik Jelica Cvetković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2205/18 od 07.11.2019. godine, u sednici održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je:

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2205/18 od 07.11.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2205/18 od 07.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P1 160/17 od 22.12.2017. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati taksativno navedene novčane iznose na ime uvećanja zarade po osnovu minulog rada, rada noću, rada u državne praznike, troškova ishrane u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor i troškova dolaska i odlaska sa rada, sve sa opredeljenom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev za dosuđenje razlike ime uvećanja zarade po osnovu minulog rada preko iznosa dosuđenog u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke tužiocu su dosuđeni troškovi parničnnog postupka u iznosu od 109.430,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2205/18 od 07.11.2019. godine, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je potvrđena u stavovima prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 I 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog.

Predmet spora je isplata naknade iz radnog odnosa po osnovu minulog rada, rada noću, rada u državne praznike, troškova ishrane u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor i troškova prevoza. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili primenom materijalnog prava u skladu sa ustaljenom sudskom praksom, pa sledi da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Ne postoji ni potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za novim tumačenjem prava.

U vezi navoda revizije da su prvostepeni i drugostepeni sud propustili da odluče o prigovoru zastarelosti Vrhovni kasacioni sud je nakon uvida u spis predmeta utvrdio da ovaj prigovor nije istaknut od strane tuženog do zaključenja glavne rasprave.

Ukazivanje revizije na bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavlja relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u visini neisplaćenog uvećanja na zaradu podneta je dana 03.12.2014. godine, a preinačena je dana 03.08.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 235.138,73 dinara, odnosno 1.956,88 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da u ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku već na potraživanje u novcu, vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi revizijski cenzus, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.