.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1975/2023
23.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Vojvodine iz Novog Sada, koga zastupa Milena Ivošević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5059/22 od 26.01.2023. godine, u sednici održanoj 23.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5059/22 od 26.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5059/22 od 26.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2274/21 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj za period od 01.06.2018. godine do 31.05.2021. godine, isplati na ime ishrane u toku rada iznos od 93.636,00 dinara (od čega je 77.986,25 dinara glavnica, a iznos od 15.649,75 dinara zakonska zatezna kamata obračunata na dan veštačenja, odnosno na dan 24.03.2022. godine), kao i pripadajuću zateznu kamatu na iznos od 77.986,25 dinara počev od 25.03.2022. godine do isplate, na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 102.226,49 dinara (od čega je 84.770,21 dinara glavnica, a iznos od 17.456,28 dinara zakonska zatezna kamata obračunata na dan veštačenja, odnosno na dan 24.03.2022. godine), sa zateznom kamatom na iznos od 84.770,21 dinara počev od 25.03.2022. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka sa kamatom. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 84.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5059/22 od 26.01.2023. godine, delimično je preinačeno rešenje o naknadi troškova postupka sadržano u prvostepenoj presudi i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 36.000,00 dinara sa kamatom, u preostalom delu odbijena je žalba tužilje kao neosnovana, potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavila tužilja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata na ime naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od juna 2018. godine zaključno sa majem 2021. godine. Odluke nižestepenih sudova, kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu navedenih naknada, u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz ovih razloga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 11.06.2021. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 162.756,46 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužilje nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
