.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1977/2023
20.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milica Tornjanski, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Kokai Imre“ iz Temerina, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo opštine Temerin, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5242/22 od 17.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 20.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5242/22 od 17.01.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5242/22 od 17.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1881/21 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada za period od 01.04.2018. godine do 30.04.2021. godine, isplati iznos od 119.849,09 dinara i na ime zakonske zatezne kamate na pojedinačne mesečne iznose te naknade počev od 21. u mesecu za prethodni mesec kao dana dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 08.03.2022. godine kao dana izrade nalaza i mišljenja, iznos od 25.951,52 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 119.849,09 dinara počev od 09.03.2022. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada za period od 01.04.2018. godine do 30.04.2021. godine, isplati iznos od 116.541,25 dinara i na ime zakonske zatezne kamate na pojedinačne mesečne iznose te naknade počev od 21. u mesecu za prethodni mesec kao dana dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 08.03.2022. godine kao dana izrade nalaza i mišljenja, iznos od 25.170,76 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 116.541,25 dinara počev od 09.03.2022. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.04.2018. godine do 30.04.2021. godine, isplati iznos od 86.389,86 dinara i na ime zakonske zatezne kamate na pojedinačne mesečne iznose te naknade počev od 21. u mesecu za prethodni mesec kao dana dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 08.03.2022. godine kao dana izrade nalaza i mišljenja, iznos od 18.167,79 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 86.389,86 dinara počev od 09.03.2022. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.04.2018. godine do 30.04.2021. godine, isplati iznos od 86.389,86 dinara i na ime zakonske zatezne kamate na pojedinačne mesečne iznose te naknade počev od 21. u mesecu za prethodni mesec kao dana dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 08.03.2022. godine kao dana izrade nalaza i mišljenja, iznos od 18.167,79 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 86.389,86 dinara počev od 09.03.2022. godine pa do konačne isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja da im tužena za period od 01.04.2018. godine do 30.04.2021. godine, uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, iz stava 1-4 izreke, a sve prema visini stope na dan uplate, kao i zahtev kojim su tražile da se obaveže tužena da im naknadi troškove postupka koliko budu iznosili sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom petim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 8.991,00 dinara, a stavom šestim izreke, tužilje su oslobođene obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5242/22 od 17.01.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužilja i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1881/21 od 15.09.2022. godine, tako što se odbija zahtev tužene da joj tužilje isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 8.991,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok se žalba tužilja u preostalom delu odbija i potvrđuje prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne drugostepene presude tužilje su blagovremeno izjavile posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja, jer u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u javnim službama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravnom pitanju Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine usvojio stav prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava (kojoj kategoriji zaposlenih pripada tužilja), ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Kako su presude nižestepenih sudova u delu u kome je odlučeno o zahtevu tužilja za isplatu ovih naknada donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužilja kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 20.05.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
