Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja za koje se navodi da je sporno.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu tužilje na naknadu putnih troškova za vreme trajanja lekarske specijalizacije, odobrene rešenjem tužene Opšte bolnice u Vršcu, uz zaključeni Ugovor o specijalizaciji, uz date činjenične i pravne razloge koji opredeljuju takvu odluku. Revizijom je formulisano sporno pravno pitanje na način: da li lekari za vreme trajanja specijalizacije, uže specijalizacije, imaju pravo na naknadu troškova prevoza od mesta prebivališta do mesta gde obavljaju specijalizaciju, užu specijalizaciju i obratno, odnosno da li je zdravstvena ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jednica lokalne samouprave u obavezi da im naknadi navedene troškove, imajući pri tome u vidu materijalno pravo koje reguliše sporno pravno pitanje, a posebno da tužena nije Ugovorom o specijalizaciji preuzela obavezu plaćanja spornih putnih troškova.

Imajući u vidu sadržinu pravnosnažne presude zasnovane na odgovarajućoj primeni materijalnog prava, kao i da revizija ne sadrži konkretizovane navode o ispunjenosti uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, niti su priložene pravnosnažne presude iz kojih bi proizilazila takva potreba, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse i da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 04.09.2023. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 917.874,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković