U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Julijana Stepanović-Pavlović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprava granične policije, SGP, Mali Zvornik, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž1 90/2019 od 15.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv, rešenja Višeg suda u Šapcu Gž1 90/2019 od 15.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici P1 52/11 od 26.02.2019. godine, odbačena je kao neblagovremena revizija tužioca od 16.07.2018. godine, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1702/14 od 13.06.2014. godine.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž1 90/19 od 15.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Loznici P1 52/11 od 26.02.2019. godine.

Protiv navedenog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je uložio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 412. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11).

Odredbom člana 412. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) je propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije.

U situaciji kada je redovna revizija dozvoljena, kao što je ovde slučaj, nema mesta primeni instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

Donošenjem pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 398. stav 1. ZPP.

Prema stanju u spisu tužilac je podneo tužbu radi isplate dana 09.08.2010. godine, po podnetoj tužbi sproveden je postupak i doneta presuda Osnovnog suda u Loznici P1 52/11 od 24.05.2013. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, prvostepena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1702/14 od 13.06.2014. godine, drugostepena presuda je dostavljena punomoćniku tužioca 29.07.2014. godine, a revizija tužioca protiv drugostepene presude podneta je 16.07.2018. godine.

Pravnosnažnim rešenjem je odbačena revizija tužioca kao neblagovremena, s obzirom da je izjavljena po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana od dana dostavljanja pobijane odluke.

Odredbom člana 394. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da je rok za izjavljivanje revizije 30 dana od dana dostavljanja drgostepene presude.

Citirana imperativna zakonska norma o roku za izjavljivanje revizije ne daje mogućnost sudu da postupa po reviziji podnetoj po proteku zakonom propisanog roka.

Imajući u vidu da je dana 29.07.2014. godine punomoćniku tužioca dostavljena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 1702/14 od 13.06.2014. godine, a da je revizija na drugostepenu presudu podneta dana 16.07.2018. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su neosnovani navodi revidenta kojima se ukazuje da je predmetna revizija blagovremena.

Na rok za izjavljivanje revizije ne utiče saznanje revidenta za stav Vrhovnog kasacionog suda ili drugih drugostepenih sudova po određenom pravnom pitanju, kao ni ishodi postupaka drugih tužilaca, a takođe ni odluke Ustavnog suda ako Ustavni sud nije odredio da imaju prošireno dejstvo i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu. Redovni sudovi ne mogu proširiti dejstvo odluke Ustavnog suda na treća lica koja su bila stranke u nekom drugom pravnosnažno okončanom postupku. Dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi može se proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali samo pod uslovom da to Ustavni sud utvrdi svojom odlukom, pri čemu je neophodno da je sporni pojedinačni akt bio predmet ustavno sudske kontrole po ustavnoj žalbi i da se neposredno odnosi na ta lica. Odluke Ustavnog suda koje su navedene u reviziji ne odnose se na tužioca. Zbog toga, njihovo pravno dejstvo ne može se proširiti na tužioca u smislu člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Stav Vrhovnog kasacionog suda po određenom pravnom pitanju primenjen može biti u parnicama u toku. Stav o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u drugim parnicama ne može imati uticaja na odlučivanje o ovoj reviziji kao dozvoljenoj po članu 412. stav 3. Zakona o parničnom postupku, primenom kojeg je postupak sproveden.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić