Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Vladimir Radovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4363/22 od 13.01.2023. godine, u sednici održanoj 28.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4363/22 od 13.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4363/22 od 13.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2238/20 od 20.09.2022. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete u vidu razlike između isplaćene posebne penzije i zarade koju bi tužilac ostvario kod tužene u periodu od 01.04.2014. godine do 31.10.2021. godine isplati ukupan iznos od 1.727.613,64 dinara i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 208.980,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4363/22 od 13.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da pitanje naknade štete zaposlenom, zbog prestanka radnog odnosa, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju, a kod utvrđenja da nadležni organ tužene nije ponovo odlučio o radnom statusu tužioca nakon što je upravni sud poništio rešenje o njegovom prestanku radnog odnosa. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primene odredbe člana 191. Zakona o radu, koja je u konkretnom slučaju primenjena. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete (na ime razlike između isplaćene posebne penzije i plate koju bi tužilac ostvario u utuženom periodu) podneta je 14.09.2020. godine. U tužbi je bila označena vrednost predmeta spora na 900.000,00 dinara. Podneskom od 22.03.2022.godine, tužilac je objektivno preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na ukupan iznos od 1.727.613,64 dinara (14.703 evra).

S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić