Rev2 1984/2023 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3; dozvoljenost revizije

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1984/2023
22.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Katarina Plazinčić, advokat iz ..., protiv tužene Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 341/23 od 03.02.2023. godine u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 341/23 od 03.02.2023. godine, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 341/23 od 03.02.2023. godine, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3317/21 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno od strane tužilja u podnesku od 12.05.2022. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i tužena obavezana da joj na ime naknade štete na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od januara 2020. godine do avgusta 2020. godine isplati ukupno 40,65 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavovima trećim i četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja AA tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade štete isplati i to: zbog neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada u periodu od januara 2019. godine do aprila 2021. godine ukupno 164.870,44 dinara, kao i zbog neisplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u istom periodu ukupno 82.046,13 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovim stavovima izreke. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB i tužena obavezana da joj na ime naknade štete na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od januara 2020. godine do avgusta 2020. godine isplati ukupno 48,03 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavovima šestim i sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja BB tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade štete isplati i to: zbog neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada u periodu od februara 2019. godine do aprila 2021. godine ukupno 149.055,61 dinara, kao i zbog neisplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u istom periodu ukupno 74.521,63 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovim stavovima izreke. Stavom osmim izreke, tužilje su obavezane da tuženoj naknade troškove parničnog postupka od 57.000,00 dinara. Stavom devetim izreke, odlučeno je da se tužilje oslobađaju plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 341/23 od 03.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilja i potvrđena prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom, šestom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložile da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) su propisani uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava. Tužilje revizijom osporavaju drugostepenu presudu u delu kojim je potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu osmom izreke prvostepene presude. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka, ne može da se izjavi posebna revizija.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilja, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu osmom izreke prvostepene presude, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, koji ne čine glavni zahtev, to revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković