.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1986/2015
11.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilja A.Đ.R. iz B. i T.D. iz B., čiji je zajednički punomoćnik O.P., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3449/14 od 13.11.2014. godine, u sednici održanoj 11.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3449/14 od 13.11.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3449/14 od 13.11.2014. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4355/11 od 16.07.2014. godine i predmet vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4355/11 od 16.07.2014. godine, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilja za isplatu neisplaćene razlike plate do dvostrukog iznosa plate po osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu u periodu od 01.09.2008. do 31.08.2011. godine i uplate odgovarajućih doprinosa.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3449/14 od 13.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 395. ZPP.
Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R4 br. 86/15 od 10.09.2015. godine predložio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud je prihvatio predlog Apelacionog suda za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene. Rešenjem direktora policije od 01.07.2006. godine tužilja A.Đ.R., policijski službenik u MUP-u raspoređena je na radno mesto poslovi suzbijanja krijumčarenja kulturnih dobara u Odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala i stekla zvanje glavni policijski inspektor. Rešenjem organa tužene od 01.07.2006. godine tužilji je na osnovu Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova od 26.06.2006. godine za poslove na koje je premeštena utvrđen ukupan koeficijent plate 33,75. Rešenjem direktora policije od 23.01.2008. godine, tužilja T.D. u radnom odnosu kod tužene sa radnog mesta administrativno-tehnički poslovi u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala premeštena je 01.08.2008. godine na radno mesto dokumentaliste u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije. Rešenjem organa tužene od 10.04.2009. godine tužilja je unapređena u zvanje referent 1 klase počev od 09.01.2009. godine i utvrđen joj je ukupan koeficijent od 22,41. U uputstvu o pravnom sredstvu tužiljama sadržanim u navedenim rešenjima, zaposlene su poučene da protiv rešenja o utvrđivanju plate mogu podneti žalbu Žalbenoj komisiji Vlade u roku od osam dana od dana prijema rešenja, ali to nisu učinile. U utuženom periodu tužena nije vršila isplatu plate tužiljama u skladu sa članom 2. Uredbe o platama lica koje obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilja zaključujući da je propuštanjem roka za izjavljivanjem žalbe Žalbenoj komisiji Vlade, rešenje nadležnog organa tuženog o utvrđivanju plate zaposlenog određivanjem ukupnog koeficijenta plate postalo konačno i pravnosnažno, i da zbog takvog propusta tužilje ne mogu osnovano potraživati isplatu razlike u zaradi.
Zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno (nije utvrđena visina potraživanja).
Aktom Vlade Republike Srbije – Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala (''Službeni glasnik RS'' 14/2003... 114/2014), koja je doneta na osnovu člana 18. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, uređuju se plate lica koja obavljaju poslove i zadatke u, između ostalog, Službi za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova (Služba - član 1). Po članu 2. stav 1. ovlašćena službena lica u Službi... imaju pravo na dvostruki iznos plate koju su ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad iz organizacione jedinice iz člana 1. Uredbe (u odnosu na prvotužilju). Drugotužilja ima pravo na dvostruku platu po osnovu člana 3. stav 2. Uredbe (ako nema svojstvo službenog lica).
Imajući u vidu izloženo (da se uredba neposredno primenjuje), pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da je izjavljivanje žalbe predstavljalo nužan uslov za ostvarivanje prava na ''dvostruku platu''. Tužilje ne osporavaju utvrđeni osnovni koeficijent, pa kako se uredba neposredno primenjuje na sve zaposlene koji su posebno navedeni u tom aktu i kako tužena pravila iz citiranog podzakonskog akta nije neposredno primenjivala, stekli su se uslovi za građansko-pravnu odgovornost tužene po osnovu člana 35. Ustava i člana 172. ZOO.
Nema uslova za preinačenje nižestepenih presuda jer zbog pogrešnog pravnog stava nije utvrđivana visina potraživanja.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
