.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1991/2023
28.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijel Dinčić, advokat iz ..., protiv tuženog Klinički centar Vojvodine, Novi Sad, čiji je punomoćnik Milena Ivošević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 532/23 od 23.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 28.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 532/23 od 23.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 532/23 od 23.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2773/21 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće minimalne zarade za period od 01.08.2018. godine do 31.08.2021. godine isplati iznos 3.666,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom do 30.04.2022. godine u iznosu od 711,36 dinara i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice obračunatu do 01.05.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da joj tuženi na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.08.2018. godine do 31.08.2021. godine, isplati novčane iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 64.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 532/23 od 23.02.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i rešenje o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke prvostepene presude preinačeno tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka u iznosu od 64.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužilje u celosti i žalba tuženog u preostalom delu i prvostepena presuda potvrđena u preostalom usvajaućem delu i u odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužilje na ime troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim stavom u pogledu primene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16 i dr.). Zbog navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u skladu sa članom 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 13.09.2021. godine, a preinačena 24.05.2022. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 193.286,273 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu gde se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
