.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1992/2019
11.02.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Vučković Pejčić advokat iz ..., protiv tuženog Centra za socijalni rad iz Bojnika, čiji je punomoćnik Vlastimir Simonović advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 923/2018 od 20.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 923/2018 od 20.02.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Lebanu P1 77/16 od 25.12.2017. godine tako što SE ODBIJA tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tuženog br. ..-16 od 10.05.2016. godine, da SE OBAVEŽE tuženi da je vrati na rad na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 88.000,00 dinara.
OBAVEZUJE SE tužilja da na ime troškova postupka po reviziji isplati tuženom iznos od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana po dostavljanju prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P1 77/16 od 25.12.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i kao nezakonito poništeno rešenje tuženog br. ..-16 od 10.05.2016. godine i obavezan tuženi da vrati tužilju na rad, na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da plati tužilji na ime naknade parničnih troškova iznos od 88.000,00 dinara u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 923/2018 od 20.02.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu P1 77/16 od 25.12.2017. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju se ukazuje revizijom, nije zakonski razlog za ovaj vanredni pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Navodi revizije o bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenim u drugostepenom postupku, su paušalni - bez konkretnog označenja procesne odredbe koju drugostepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je od 26.09.2014. godine obavljala poslove ... (VI stepen stručne spreme) u organizacionoj jedinici tuženog „pomoć u kući“ koju je finansirala lokalna samouprava. Odlukom Skupštine Opštine Bojnik od 12.02.2016. godine, donetom na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 68/15 ... 81/16) i Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 101/15), maksimalni broj zaposlenih kod tuženog određen je na tri zaposlena. Tuženi je 11.04.2016. godine doneo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji sa sistematizacijom i opisom poslova zaposlenih iz nadležnosti lokalne samouprave, kojim nije predviđeno radno mesto tužilje. Saglasnost na ovaj Pravilnik data je 12.04.2016. godine. Tužilji je ugovor o radu otkazan rešenjem od 10.05.2016. godine, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom i nemogućnosti da joj se obezbedi drugi posao koji odgovara njenoj stručnoj spremi, odnosno obezbedi rad kod drugog poslodavca. Tužilji je 17.06.2016. godine isplaćena otpremnina i nadoknađena šteta za neiskorišćeni godišnji odmor.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio rešenje o otkazu ugovora o radu. Po nalaženju tog suda, osporeno rešenje je nezakonito jer tuženi nije sproveo postupak racionalizacije u skladu sa članom 21. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru - nije sproveo anketu među zaposlenima o njihovim namerama i spremnosti za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade, niti je doneo Program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa članom 53. Pravilnika o radu.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu. Po nalaženju tog suda, tuženi nije promenio celokupnu sistematizaciju već samo njen deo koji se odnosi na organizacionu jedinicu „pomoć u kući“, pri čemu nije dostavio dokaz da njegove organizacione jedinice predstavljaju posebna pravna lica. Kod tako utvrđene činjenice, prema stanovištu drugostepenog suda, različiti izvori finansiranja ovih organizacionih delova tuženog ne mogu biti jedini kriterijum za određivanje viška zaposlenih, a osim toga ne može se prihvatiti obrazloženje rešenja o otkazu ugovora o radu u pogledu nemogućnosti zapošljavanja tužilje na drugo radno mesto, jer je u matičnom centru zaposlen diplomirani ... . Nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu drugostepeni sud obrazlaže i nedonošenjem Programa rešavanja viška zaposlenih i stavljanjem tužilje u neravnopravan položaj, jer je racionalizacija broja zaposlenih sprovedena samo u organizacionoj jedinici „pomoć u kući“ a ne u celoj ustanovi.
Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova ne prihvata Vrhovni kasacioni sud, zbog čega nalazi da se osnovano izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Tužilji je radni odnos prestao kao višku zaposlenih, u skladu sa posebnim Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i na osnovu tog zakona donete Odluke Vlade Republike Srbije iz 2015. godine. Nakon Odluke Skupštine Opštine Bojnik o smanjenju broja zaposlenih, tuženi je doneo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je broj zaposlenih u ogranizacionom delu tuženog „pomoć u kući“ smanjen na tri zaposlena, tako što je ukinuto radno mesto tužilje. Ukidanjem tužiljinog radnog mesta prestala je njena potreba za radom, zbog čega je osporeno rešenje doneto pravilnom primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i tužilji otkazan ugovor o radu iz tog razloga. Tvrdnja drugostepenog suda da je kod tuženog postojalo radno mesto diplomiranog ... na koje je tužilja mogla biti raspoređena ne može se prihvatiti, s`obzirom da je na tom radnom mestu već radio drugi zaposleni.
Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odluka o zahtevu tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. i 154. ZPP. Tuženom su dosuđeni troškovi tog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara za sastav revizije, u skladu sa Tarifnim brojem 16. stav 1. u vezi Tarifnog broja 14. stav 1. tačka 8. Advokatske tarife.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
