.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1995/2023
11.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Vidicki advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Vojvodine, Novi Sad, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 19/23 od 11.01.2023. godine, na sednici održanoj 11.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 19/23 od 11.01.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 19/23 od 11.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 19/23 od 11.01.2023. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2299/21 od 29.09.2022. godine kojom su odbijeni tužbeni zahtevi kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji za period 01.06.2018. do 30.12.2020. godine, na ime ishrane u toku rada isplati ukupan iznos od 94.552,11 dinara (od čega 76.409,00 dinara na ime glavnice i 18.143,11 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate na dan veštačenja 24.03.2022. godine), kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 76.409,00 dinara od 25.03.2022. godine do isplate, na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period 01.06.2018. do 31.05.2021. godine ukupan iznos od 87.839,01 dinara (od čega 71.534,85 dinara na ime glavnice i 16.304,16 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate na dan veštačenja 24.03.2022. godine), kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 71.534,85 dinara od 25.03.2022. godine do isplate, i da joj naknadi troškove parničnog postupka sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, oslobođena je tužilja obaveze plaćanja sudskih taksi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kaoo izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kod utvrđenja da je tužilja kao zaposlena kojoj se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnoj službi, kao korisnika budžetskih sredstava, ostvarila pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Revizijom se neosnovano ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse. Postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
U ovom slučaju vrednost predmeta spora je očigledno niža od vrednosti koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
