.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1995/2024
10.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice ''Dr Radivoj Simović'', Sombor, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 512/24 od 02.04.2024. godine, u sednici održanoj dana 10.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 512/24 od 02.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 512/24 od 02.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 888/21 od 13.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime toplog obroka i regresa – razlike ukupne zarade za period od 01.08.2018. godine do 31.08.2021. godine, isplati 227.737,03 dinara, sa zateznom kamatom od 07.07.2023. godine do isplate, 78.381,49 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 06.07.2023. godine, kao i troškove postupka. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 512/24 od 02.04.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu nije dozvoljena.
Podnetom tužbom tražena je isplata naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.08.2018. godine do 31.08.2021. godine, kada je tužiocu isplaćivana plata u visini nižoj od minimalne zarade ili u visini minimalne zarade, odnosno isplate neplaćenog dela minimalne zarade u visini naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
O tužbenim zahtevima u ovom sporu odlučeno je primenom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama kojim je propisano da koeficijent plate zaposlenog sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao posebnog zakona koji isključuje primenu odredbe člana 118. Zakona o radu. Odluke nižestepenih sudova su u skladu sa zaključkom o naknadi troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u javnim službama, koji je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 05.07.2022. godine u vršenju nadležnosti iz člana 31. ranije važećeg Zakona o uređenju sudova. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od pravnog stava izraženog u navedenom zaključku, zbog čega ne postoji potreba da se o tužiljinoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse ili radi novog tumačenja prava.
Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prom stavu izreke.
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u postupcima u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U drugim postupcima iz radnih odnosa se na osnovu člana 436. ZPP, shodno primenjuju osnovne odredbe tog zakona. Zato se o dozvoljenosti revizije u sporu o novčanom potraživanju iz radnog odnosa odlučuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
U ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela je niža od vrednosti koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
