.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1997/2024
03.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog PD „Vojvodina“ d.o.o. Novo Miloševo, iz Novog Miloševa, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 25/24 od 29.02.2024. godine, u sednici održanoj 03.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 25/24 od 29.02.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 25/24 od 29.02.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 108/2023 od 05.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je apsolutno ništava i bez pravnog dejstva odredba pod tačkom II podtačke d. i tačke III Ugovora o vansudskom poravnanju od 28.12.2006. godine, pod naslovnim brojem .. zaključenog između tužioca i pravnog prethodnika tuženog AD „Đuro Strugar“ iz Kule. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 129.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.
Viši sud u Somboru je, rešenjem Gž1 25/24 od 29.02.2024. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog delimično usvojio a delimično odbio, pa je rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osvnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 108/2023 od 05.12.2023. godine, preinačeno tako što je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 48.600,00 dinara, do dosuđenog iznosa od 129.600,00 dinara, sa razlikom pripadajuće zakonske zatezne kamate odbijen, dok je u preostalom, pobijanom nepreinačenom delu, osporena odluka potvrđena. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom isplati na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 26.740,00 dinara.
Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da revident revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke nije dozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je preinačena odluka o troškovima a ne o glavnom zahtevu stranke.
Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav revizije i za sudske takse, tuženom nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
