.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1998/2024
29.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog PD „Vojvodina“ DOO Novo Miloševo, koga zastupa Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 32/24 od 29.02.2024. godine, u sednici održanoj 29.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 32/24 od 29.02.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 32/24 od 29.02.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 55/23 od 05.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je apsolutno ništava i bez pravnog dejstva odredba pod tačkom 2. podtačka d) i tački 3. Ugovora o vansudskom poravnanju od 26.12.2006. godine pod poslovnim brojem 01-1919 zaključen između BB, bivšeg iz ... i AD „Đuro Strugar“ iz Kule, pravnog prethodnika tuženog. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 129.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do konačne isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je oslobođena od obaveze plaćanja sudskih taksi.
Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 32/24 od 29.02.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i delimično odbijena i rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 55/23 od 05.12.2023. godine preinačena, tako što je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko iznosa od 48.600,00 dinara do dosuđenog iznosa od 129.600,00 dinara sa razlikom pripadajuće zakonske zatezne kamate odbijen, dok je u preostalom pobijanom preinačenom delu osporena odluka potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom isplati na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 26.740,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Punomoćnik tuženog je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženih na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženih nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da tuženi revizijom pobijaju odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud nije priznao tuženom troškove revizijskog postupka jer sastav odgovora na reviziju nije obavezan.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
