.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1999/2015
10.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje G.T. iz A., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz K., protiv tuženog Privrednog društva za eksploataciju mineralne vode i proizvodnju pića K.M. AD iz A., čiji je punomoćnik A.B., advokat iz B., radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1117/14 od 04.11.2014. godine, na sednici održanoj 10.03.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1117/14 od 04.11.2014. godine, u delu kojim je odbijen kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužilje.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Kragujevcu, Sudska jedinica u Aranđelovcu, presudom P1 2451/11 od 03.10.2013. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj 03- 3252 od 01.08.2011. godine, i obavezao tuženog da vrati tužilju na poslove koji odgovaraju njenom stepenu i vrsti stručne spreme i radnoj sposobnosti (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 199.000,00 dinara (stav drugi izreke).
Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 1117/14 od 04.11.2014. godine, preinačio je presudu Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Aranđelovcu P1 2451/11 od 03.10.2013. godine, tako što je: I) odbio kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj 03-3252 od 01.08.2011. godine i obaveže tuženi da vrati tužilju na poslove koji odgovaraju njenom stepenu i vrsti stručne spreme i radnoj sposobnosti; II) odlučio da predmet Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Aranđelovcu P1 2451/11 od 03.10.2013. godine, ustupi Osnovnom sudu u Aranđelovcu na odlučivanje o eventualnom tužbenom zahtevu; i III) ukinuo rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Aranđelovcu P1 2451/11 od 03.10.2013. godine i predmet u ukinutom delu ustupio Osnovnom sudu u Aranđelovcu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, u delu kojim je odbijen kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužilje, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud, rešenjem Rev2 1212/2015 od 09.07.2015. godine, vratio je spise P1 717/14, Osnovnom sudu u Aranđelovcu, preko Apelacionog suda u Kragujevcu, radi otklanjanja procesnog nedostatka.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u pobijanom delu, na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 399. ZPP. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana, na koju se u reviziji ukazuje, s obzirom na to da pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, već sadrže jasne i logične razloge u pogledu bitnih činjenica, koji nisu u protivrečnosti sa činjeničnim stanjem.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 1996. godine u pravnoj službi, a na osnovu ugovora o radu od 02.06.2006. godine, na radnom mestu referenta pisarnice na neodređeno vreme. Osporenim rešenjem tuženog od 01.08.2011. godine, tužilji je prestao radni odnos kod tuženog, otkazom ugovora o radu, od 22.06.2006. godine, kao i aneksa ugovora o radu od 08.07.2007. godine i do 01.09.2008. godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Tuženi je prethodno 21.04.2011. godine, doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim su brisani poslovi u Sektoru ljudskih resursa – RJ Opšti poslovi i između ostalog navedeno da se brišu poslovi „referent pisarnice“. Dana 23.06.2011. godine, tuženi je doneo Predlog programa za rešavanje viška zaposlenih, čiji je sastavni deo listing strukture zaposlenih čiji su poslovi brisani, među kojima je posao tužilje. Navedeni predlog programa je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Sindikalnoj organizaciji tuženog, koja je bila protiv navedenog predloga programa. Tuženi je 18.07.2011. godine, doneo Program rešavanja viška zaposlenih, u kome je navedeno da zaposlenima koji se proglašavaju viškom nije moguće obezbediti ni jedno od prava iz odredbe člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, tako da svima prestaje radni odnos kod tuženog, u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, uz prethodnu isplatu otpremnine. U prilogu navedenog programa, na strani 1, pod rednim brojem 10, navedena je tužilja kao zaposleni radnik čiji su poslovi brisani. Sastavni deo programa je i tabelarni prikaz strukture zaposlenih čiji su poslovi brisani, gde je navedeno da se brišu poslovi „referent pisarnice“. Sudovi su na osnovu veštačenja od strane veštaka ekonomske i finansijske struke utvrdili da je tužilji na osnovu obračuna prema odredbama Kolektivnog ugovora više isplaćene otpremnine za 52.658,84 dinara, više nego da je obračun vršen prema odredbama Zakona o radu.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila poništaj kao nezakonitog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, kao i da se vrati na rad na poslovima koji odgovaraju njenom stepenu i vrsti stručne spreme i radnoj sposobnosti.
Prema tome, kako su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 21.04.2011. godine, brisani poslovi „referent pisarnice“ na kojima je bila radno angažovana tužilja, postojao je opravdani razlog za prestanak radnog odnosa tužilji kod tuženog, otkazom ugovora o radu, usled prestanka potrebe za obavljanjem njenog posla, u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), imajući u vidu i da je tuženi isplatio tužilji otpremninu pre prestanka radnog odnosa, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, kad se daljim obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, već se tužilja kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 405. stav 2. ZPP.
U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 398. stav 2. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Milomir Nikolić,s.r.
