Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilje su podnele odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova sastava odgovora.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da primena materijalnog prava i pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u sporovima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, a kod utvrđenja da je tužiljama aneksima ugovora o radu menjan iznos plate protivno Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ broj 34/01 i 62/06) i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnim službama („Službeni glasnik RS“ broj 44/01...65/11), koja je doneta na osnovu ovog zakona. Zbog toga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.05.2018. godine. Predmet spora je poništaj aneksa ugovora o radu kojima je izmenjena plata tužilja.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ovog zakona primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije propisano (član 436.). Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već poništaj aneksa ugovora o radu kojim je izmenjena plata tužilaca, to ni revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili potrebni tužiocima za vođenje ove parnice, te je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković