.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2001/2019
05.03.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Mariinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoje Nešković, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za virusologiju, vakcine i serume ''Torlak'' Beograd, koga zastupa Strahinja Stojković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 483/2018 od 11.01.2019. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 483/2018 od 11.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 483/2018 od 11.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 30/16 od 15.11.2017. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 19.11.2015. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, a tuženi obavezan da tužilju vrati na rad i naknadi joj troškove postupka od 88.500,00 dinara sa kamatom od 15.11.2017. godine do isplate.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408., u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revident ne ukazuje na bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP (ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija ne može izjaviti).
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila zaposlena kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 21.12.2007. godine, na poslovima pomoćnog radnika, koje je po Aneksu ugovora o radu od 25.10.2011. godine obavljala u Odseku za ... . Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih, tuženi je doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova 19.11.2015. godine, kojim je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu pomoćni radnik na nivou Instituta (poslovi pomoćnog radnika nisu ukinuti već su preimenovani u poslove fizičkog radnika). Kako tuženi nije mogao tužilji da obezbedi neku od mera za zapošljavanje, pobijanim rešenjem od 19.11.2015. godine, joj je otkazao ugovor o radu, uz isplatu otpremnine, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Utvrđeno je da je na nivou Instituta smanjen broj izvršilaca na poslovima na kojima je tužilja radila. Tuženi do okončanja postupka nije predočio dokaze da je utvrdio kriterijume za određivanje viška zaposlenih i da je primenom utvrđenih kriterijuma tužilju proglasio za zaposlenu za čijim je radom prestala potreba.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da je pobijano rešenje o otkazu nezakonito. Naime, kako je u postupku na nesumnjiv način utvrđeno da poslovi koje je tužilja obavljala nisu ukinuti, već su preimenovani u poslove fizičkog radnika sa 8 izvršilaca na nivou Instituta, tuženi je bio u obavezi da utvrdi i primeni kriterijume za određivanje viška zaposlenih i njihovom primenom odredi zaposlenog za čijim je radom prestala potreba. Kako tuženi to nije učinio, pravilna je ocena sudova da je pobijano rešenje o otkazu nezakonito doneto. Za svoje odluke nižestepeni sudovi su dali razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud, a revizijom se ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih presuda, već se paušalno ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i ponavlja da nije postojala zakonska obaveza donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, a samim tim ni propisivanje kriterijuma koji su integralni deo takvog programa. Ostalim navodima revizije ukazuje se na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razloga.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP revizija tuženog je odbijena i odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
