U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP. Takođe, revizijom se ukazuje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne može biti razloga za izjavljivanje revizije, kao i na pogrešnu primenu člana 8. ZPP čime se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u periodu od 21.09.2017. godine do 30.04.2021. godine bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu. Prvi ugovor o radu na određeno vreme tužilja je zaključila 21.09.2017. godine za radno mesto poslovi montaže i jednostavni bravarski poslovi sa elementima i podsklopovima BS. Nakon toga, tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o radu na određeno vreme za isto radno mesto, i doneto je više rešenja o prestanku radnog odnosa nakon svakog ugovora o radu, tako da nije bilo perioda prekida rada. Ugovor je produžavan aneksima, te je Aneksom od 25.12.2017. godine navedeno da se ugovor o radu menja u pogledu trajanja radnog odnosa zbog potrebe realizacije projekta po Ugovoru broj .../..., a od Aneksa broj .../...-... od 23.03.2020. godine da se ugovor o radu menja u pogledu trajanja radnog odnosa zbog potrebe realizacije projekta po Ugovoru broj .../...-.../.., .../...-..., .../...-... i .../...-... . Poslednji u nizu je Aneks broj .../...-... od 23.03.2021. godine, kojim je određeno da tužilja bude u radnom odnosu od 01.04.2021. godine do 30.04.2021. godine. Rešenjem tuženog broj .../...-... od 29.04.2021. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu na određeno vreme od 21.09.2017. godine sa danom 30.04.2021. godine, zbog isteka vremana na koji je ugovor zaključen. Tužilja je u navedenom periodu kod tuženog radila neprekidno na istom radnom mestu i obavljala je iste poslove.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je potreba za poslovima koje je tužilja obavljala bila stalna i da na istima nije radila zbog povećanog obima posla ili potrebe realizacije projekta, zbog čega je nezakonito rešenje tuženog poslodavca od 29.04.2021. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zbog proteka vremena na koji je zaključen, te je isto poništeno i utvrđeno da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, primenom odredbi člana 37. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1); da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2); da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe proizlazi da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) smatraju jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu citirane odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu, ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od 24 meseca. U konkretnom slučaju, tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o radu na određeno vreme i više aneksa ugovora o radu, za period od četiri godina neprekidnog rada počev od 22.09.2017. godine (kada je stupila na rad po prvom ugovoru o radu na određeno vreme od 21.09.2017. godine) do 30.04.2021. godine. U tom periodu tužilja je obavljala iste poslove na istom radnom mestu. Zaključivanjem više ugovora na određeno vreme tuženi je postupao protivno odredbama zakona kojima je regulisan rad na određeno vreme, čime je zloupotrebio prava poslodavca. S obzirom na to da je tužilja neprekidno radila skoro četiri godina na istim poslovima, a da je tuženi kao poslodavac zloupotrebio prava iz Zakon o radu, proizilazi zaključak da su po isteku 24 meseca nastali uslovi iz člana 37. stav 6. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilja i nakon 21.09.2019. godine (kada je trebalo da joj prestane radni odnos, s obzirom da je radila 24 meseca neprekidno, na istim poslovima), nastavila da radi kod tuženog na osnovu saglasnosti poslodavca (zaključivala je anekse ugovora od radu). Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu odredbi člana 37. stav 1. i 6. Zakona o radu, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev. Zato su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijski navodi da je tužilja zasnivala radni odnos na određeno vreme usled povećanog obima posla i realizacije projekata tuženog po ugovorima, bez uticaja su na pravilnost pobijane odluke. Po oceni Vrhovnog suda, navedena oklonost nema značaja zato što je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo istekom 24 meseca rada tužilje na istim sistematizovanim poslovima na kojima je postojala stalna potreba za radom tužilje, a za suprotno, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, tuženi nije pružio dokaze.

Kako je tužilja sa tuženim imala zaključen ugovor o radu i za period nakon 21.09.2019. godine, to je bilo dovoljno i jedan dan da radi duže od zakonom predviđenih 24 meseca da bi se ostvarili uslovi za preobražaj, što znači da je do preobražaja došlo još 21.09.2019. godine, ali kako je tužilja tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.05.2021. godine, pravilno su nižestepeni sudovi tako utvrdili izrekom pobijane pravnosnažne odluke.

S obzirom da je tužilji radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, to je pravilno kao nezakonito poništeno osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, jer se preobraženi radni odnos (sada kao radni odnos na neodređeno vreme) ne može zakonito otkazati zbog proteka vremena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić