Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 200/2022
11.02.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Miloš Radojević, advokat iz ..., protiv tuženog Gerantološkog centra Niš u Nišu, radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 111/21 od 25.08.2021. godine, u sednici veća održanoj 11.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 111/21 od 25.08.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 111/21 od 25.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu P1 2196/20 od 22.03.2021. godine, odbačena je tužba tužilje kao neblagovremena i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž1 111/21 od 25.08.2021. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje. Istim rešenjem odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14... 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija po članu 404. ZPP, zato što sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili interesa ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretno činjenično stanje. Nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, niti su o tome priloženi odgovarajući dokazi.