U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., koga zastupa Dušan Žigić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Šandor Zavarko, advokat iz ..., radi poništaja odluke o otkazu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2888/14 od 11.02.2015. godine, na sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2888/14 od 11.02.2015. godine u preinačujućem delu stava prvog izreke, ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Somboru P1 1458/13 od 16.06.2014. godine u usvajajućem delu kojim je poništeno rešenje tuženog broj .. od 29.04.2013. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu broj .. od 01.09.2010. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2888/14 od 11.02.2015. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Somboru P1 1458/13 od 16.06.2014. godine u usvajajućem delu tako što je odbijen deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje direktora tuženog broj .. od 29.04.2013. godine o otkazu ugovora o radu broj .. od 01.09.2010. godine tužiocu, zaposlenom na poslovima traktoriste, iz razloga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu, usled kakvog ponašanja ne može da nastavi rad kod poslodavca, te da mu radni odnos prestaje dana 26.04.2013. godine, dok je u preostalom delu (kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da ga vrati na poslove četvrti stepen stručne spreme - ratar na poslovima traktoriste) i u delu odluke o troškovima postupka prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, u tom delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim dana 01.09.2010. godine, zaključio ugovor o radu za obavljanje poslova traktoriste. Direktor tuženog je 09.08.2012. godine izdao naredbu magacionerima da se bez njegove dozvole i odobrenja u pismenom obliku i bez njegovog potpisa ne može ništa izneti iz magacina. Tužilac je od 21.11.2012. godine član Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije, a član je i sindikalne organizacije tuženog. O osnivanju samostalnog sindikata u preduzeću tužene je obavešten i poslodavac. Zaposleni tuženog, njih 28, među kojima je bio i tužilac su 30.01.2013. godine štrajkovali ispred prijavnice tuženog, a spisak radnika koji su štrajkovali je sastavljen na osnovu uvida radnika obezbeđenja i evidencije portirske službe. Dana 31.01.2013. godine radnici tuženog su doneli odluku o organizovanju i stupanju u štrajk u koji su stupili 07.02.2013. godine. Rešenju o otkazu ugovora o radu tužiocu 29.04.2013. godine su prethodila dva upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze i ponašanja usled kojih ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prvo upozorenje od 12.02.2013. godine uz obrazloženje da je tužilac 22.01.2013. godine zajedno sa ostalim zaposlenima u preduzeću tužene, nezakonito obustavio rad u periodu od 14,00 do 15,00 časova, kao i da ne može biti član dva sindikata, jer poslodavac nema nikakva saznanja o postojanju to jest registrovanju sindikalne organizacije tuženog niti ima informaciju da je tužilac član pomenute sindikalne organizacije, čime je na taj način zloupotrebio prava na obustavu rada, kao i sindikalnog organizovanja. Istim upozorenjem navedeno je da je tužilac zajedno sa ostalim radnicima dana 30.01.2013. godine prekinuo rad na nekoliko časova, bez prethodnog obaveštenja poslodavca o nameri prekida rada i bez dostavljanja poslodavcu odluke o stupanju u štrajk, čime je izvršio zloupotrebu prava na štrajk, odnosno prekid rada, što je krivično delo i kažnjivo je, te da je tako ponašanje zaposlenog odredbom člana 25. Ugovora o radu predviđeno kao povreda radne obaveze. Na navedeno upozorenje, tužilac je odgovorio 26.02.2013. godine. Tuženi je 13.02.2013. godine, navedeno upozorenje dostavio na mišljenje Samostalnom sindikatu zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije. U drugom upozorenju, na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 21.03.2013. godine, tužiocu je stavljeno na teret da je zajedno sa drugim radnicima tužene 20.02.2013. godine u prepodnevnim časovima sprečio ulazak kamiona u krug poslovnog prostora poljoprivrednog dobra poslodavca radi utovara merkantilnog kukuruza iz silosa tuženog i predaje istog kupcima, te da je i dana 20.03.2013. godine zajedno sa još 17 zaposlenih kod poslodavca sprečio ulazak kamiona u krug poslovnog prostora radi utovora merkantilnog kukuruza i predaje istog kupcima, čime je učinio povredu radne obaveze utvrđenu stavom 25. tačka 2. Ugovora o radu i nije poštovao radnu disciplinu kod poslodavca. Na ovo upozorenje, tužilac je odgovorio dana 29.03.2013. godine. Tuženi je i ovo upozorenje 21.03.2013. godine dostavio na mišljenje sindikatu. Rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 29.04.2013. godine sadrži razloge koji se odnose na događaje od 30.01.2013. godine, 20.02.2013. i 20.03.2013. godine koji su navedeni u upozorenjima. Nakon što je tužilac dobio otkaz, podneo je zahtev nadležnom Ministarstvu zapošljavanja i socijalne politike – inspektoratu rada, koji je doneo meru kojom je tužioca vratio na posao.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, te primenom odredbe člana 180. i 181. Zakona o radu i odredbe člana 25. Ugovora o radu našao da je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu nezakonito. Međutim, drugostepeni sud je zaključio da postupanje zaposlenih na opisani način, a među njima i tužioca, predstavlja protivpravno ponašanje, odnosno predstavlja povredu radne obaveze zbog koje je tuženi saglasno odredbi člana 25. Ugovora o radu i člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu, zakonito tužiocu otkazao ugovor o radu jer je tužilac pravilno upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze od 30.01.2013. godine, jer su zaposleni među kojima je bio i tužilac protivzakonito prekinuli rad na nekoliko časova, a da prethodno nisu obavestili tuženog o razlozima i nameri prekida rada, niti je kritičnom prilikom bila doneta bilo kakva odluka o stupanju zaposlenih u štrajk upozorenja. Kako je za donošenje zakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu dovoljno utvrđenje da je tužilac počinio samo jednu od povreda radnih obaveza koje mu se stavljaju na teret, odnosno samo povredu od 30.01.2013. godine, to se drugostepeni sud nije posebno upuštao u raspravljanje o ostalim povredama radne obaveze koje su tužiocu spornim rešenjem stavljene na teret.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se osnovano ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, zbog čega ovakav zaključak drugostepenog suda ne može da se prihvati kao pravilan.

Odredbom člana 179. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005... 32/2013) je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.) i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3.).

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

U slučaju otkazivanja ugovora o radu na osnovu citirane odredbe Zakona o radu, poslodavac u obavezi da u upozorenju (član 180.), a potom u rešenju o otkazu, naznači vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze, odnosno osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji omogućavaju identifikaciju i primenu otkaznog razloga. Upozorenjem se zaposlenom stavlja do znanja da je svojim radnjama, odnosno postupkom prouzrokovao nastanak otkaznog razloga, kako bi se zaposleni izjasnio o tome da li je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, odnosno narušio radnu disciplinu. Suprotno ovoj zakonskoj obavezi, tuženi je u upozorenju i u otkazu samo naveo da je tužilac zajedno sa još 17 zaposlenih sprečio ulazak kamiona u krug poslovnog prostora radi utovara kukuruza i predaje kupcima i zbog toga što su zaposleni dostavili dopis poslodavca u kojem navode da nisu dužni da izvršavaju naloge poslodavca zbog štrajka. Nije navedeno koje je konkretne radnje tužilac preduzeo i koji je nalog tužilac odbio da izvrši, pa se individualna odgovornost tužioca ne može utvrditi, a to je uslov od koga zavisi zakonitost rešenja o otkazu. Iz utvrđenih činjenica proizilazi da se ponašanje tužioca nije razlikovalo od ponašanja ostalih zaposlenih koji su stajali iza zatvorene kapije i odbili da postupe po nalogu radnika druge firme koji njima nije nadređen (radnik iz DOO „VV“).

Imajući u vidu da postupak otkaza od strane poslodavca nije sproveden u skladu sa citiranim odredbama materijalnog prava, pravilno je prvostepeni sud rešenje o otkazu ugovora o radu poništio kao nezakonito.

Na osnovu izloženog, primenom člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu u ovom delu, tako što je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u delu u kojem je tužbeni zahtev usvojen.

Tužiocu koji je uspeo sa revizijom, saglasno odredbama člana 153., 154. i 165. ZPP dosuđeni su troškovi revizijskog postupka u traženom i opredeljenom iznosu od 33.000,00 dinara za sastav revizije shodno važećoj AT u vreme presuđenja.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić