.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2010/2022
06.07.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Todoreskov, advokat iz ..., protiv tužene OŠ ''BB'' iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Miščević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 458/22 od 09.03.2022. godine, u sednici održanoj 06.07.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 458/22 od 09.03.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao neodozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 458/22 od 09.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica Novi Kneževac P1 645/2020 od 22.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužilje usvaja. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.10.2017. godine do 30.09.2020. godine, isplati ukupan iznos od 48.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom koja na mesečne iznose dospeva na način naveden u tom stavu izreke, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 67.847,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 458/22 od 09.03.2022. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica u Novom Kneževcu P1 654/2020 od 22.12.2021. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime neisplaćene naknade putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada, a pobijana odluka je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda donetim na sednici građanskog odeljenja od 05.04.2016. godine, po kome ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla imaju svi zaposleni, izuzev ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, što ovde nije slučaj. Pošto je sudska praksa usaglašena po pitanju prava zaposlenih na putne troškove za dolazak i odlazak sa rada, dok je pitanje visine tih troškova činjenično pitanje svakog konkretnog spora, sledi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije ceni se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu sudu radi naknade štete na ime neisplaćenih troškova prevoza, tužilja je sudu podnela 12.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 48.400,00 dinara.
Pošto je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a vrednost predmeta spora je ispod imovinskog cenzusa za reviziju, sledi da revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
