Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević, Jasminke Stanojević, Slađane Nakić-Momirović i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca B.Đ. iz Z., čiji je punomoćnik V.Ž., advokat iz N.S., protiv tužene N.i.S. a.d. N.S., čiji je punomoćnik N.Š., advokat iz N.S., radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1436/15 od 13.07.2015. godine, u sednici održanoj 17.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog za odlučivanje o revizijama tužioca i tužene, kao izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. ZPP.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1436/15 od 13.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 916/13 od 21.04.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je ništav član 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa br. 31-45/65-13375 od 01.07.2012. godine. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime zarade iz dobiti za 2012. godinu isplati neto iznos od 178.681,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2013. godine pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove spora. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 6.900,00 dinara. Stavom petim izreke tužilac je oslobođen plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1436/15 od 13.07.2015. godine delimično je usvojena žalba tužioca i preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima postupka tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka, a u preostalom delu žalbe tužioca i tuženog su odbijene i prvostepena presuda je potvrđena. Odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i tužilac i tužena su blagovremeno izjavili revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odlučije kao o izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. ZPP.

Tužilac je odgovorio na reviziju tužene.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni za odlučivanje o revizijama kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, a ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja. Pobijane nižestepene presude ne odstupaju od dosadašnje prakse suda u pogledu odlučivanja o tužbenom zahtevu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz tih razloga ni prihvatanje izuzetne dozvoljenosti izjavljenih revizija ne bi dovelo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za revidente, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizija na osnovu čl. 410. stav 2. tačka 5. i 441. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11) u vezi čl. 13. i 23. st. 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 55/14) i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Tužba radi poništaja člana 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa i isplate zarade iz dobiti za 2012. godinu podneta je 07.05.2013. godine. Revizijom tužioca pobija se pravnosnažna presuda u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 178.681,86 dinara, a revizijom tužene u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev i poništen član 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa. Pobijana drugostepena odluka doneta je 13.07.2015. godine.

Prelaznom odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 55/14) propisano je da postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...) a koji nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Prema članu 13. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, kojim je izmenjena odredba člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Članom 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa utvrđeno je da tužilac nema bilo kakva postojeća, uslovna ili potencijalna potraživanja prema tuženom.

Kako se ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, revizija tužene protiv ovog dela pravnosnažne presude nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.