.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2014/2019
03.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije u Novom Sadu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 405/19 od 18.03.2019. godine, u sednici održanoj 03.07.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 405/19 od 18.03.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 405/19 od 18.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1404/17 od 23.11.2018. godine, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Tužbeni zahtev je delimično usvojen i tužena obavezana da tužiocima za period od 10.07.2014. godine do 10.07.2017. godine isplati uvećanu platu i to: tužiocima AA i BB na ime prekovremenog rada, rada noću i rada na dane državnih praznika, a tužiocu VV na ime prekovremenog rada i rada noću, sve sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Odbijen je zahtev tužilaca za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog potraživanja, počev od 05.07.2018. godine do 06.07.2018. godine. Obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 198.294,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 405/19 od 18.03.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti suda i u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da pitanje naknade za neredovnosti u radu, kao što je slučaj i u ovom postupku, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju, utvrđivanjem činjenica da li je zaposleni ostvario uvećanje plate po tom osnovu i da li je to uvećanje primio ili nije. Osim toga, pobijane odluke nižestepenih sudova u skladu su sa stavom Vrhovnog kasacionog suda o pravu zaposlenih policijskih službenika na naknadu za neredovnosti u radu (prekovremeni rad, rad noću i rad u dane državnih i verskih praznika), pa ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj ishod postupka ne bi bio drugačiji, niti povoljniji po tuženu.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužbama koje su tužioci podneli sudu 10.07.2017. godine, tražena je isplata novčanih iznosa bliže navedenih u petitumu tužbe, a vrednost predmeta spora navedena u tužbi svakog od tužilaca posebno je 85.800,00 dinara. Podneskom od 15.08.2018. godine tužioci su preinačili tužbu i zatražili predmetnu naknadu i to: tužilac AA u ukupnom iznosu od 180.831,28 dinara, tužilac BB u ukupnom iznosu od 252.524,24 dinara i tužilac VV u ukupnom iznosu od 209.817,15 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela, u odnosu na svakog tužioca posebno, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.
Pravnosnažno preinačenje troškova spora nije od uticaja na dozvoljenost revizije po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se tim rešenjem postupak pravnosnažno ne okončava, u smislu člana 420. stav 1. ZPP, niti se radi o rešenju protiv koga je revizija uvek dozvoljena, u smislu člana 420. stav 3, 4. i 5.istog zakona.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. i 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
