Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić–Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca D.P. iz B., čiji je punomoćnik Z.J., advokat iz B., protiv tuženog I. a.d. iz B., u restrukturiranju, koga zastupa D.J., advokat iz B., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4636/12 od 27.08.2014.godine, u sednici veća održanoj 16.12.2015.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u BeograduGž1 4636/12 od 27.08.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5281/11 od 07.06.2012.godine, stavom prvim izreke, sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca u delu kojim je tražio uplatu poreza na ostvarenu zaradu i sud je u navedenom delu tužbu tužioca odbacio. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu za period juli-decembar 2009.godine na ime neisplaćenih zarada isplati ukupan iznos od 154.695,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog mesečnog iznosa pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, tužba je odbačena u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da nadležnom Fondu PIO za račun tužioca uplati pripadajuće poreze i doprinose na ostvarene zarade za period od 01.07.2009.godine do 25.11.2009.godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužioac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 42.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja sudske takse.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4636/12 od 27.08.2014.godine, odbijena je žalba tužioca, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5281/11 od 07.06.2012.godine i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, primenom odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku koji je u reviziji označen kao član 404. važećeg ZPP-a.

Rešenjem R4 56/15, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da u ovom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, novim tumačenjem prava, niti se radi o potrebi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, pa nije preldožio da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o dopuštenosti revizije tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službnei glasnik rS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku - prelazne i završne odredbe, postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09). Međutim, član 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), propisuje da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena doneta je 27.08.2014. godine, posle stupanja na snagu novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14).

Prema odrebi člana 439 ZPP, revizija je dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Tužilac je 30.11.2011.godine podneo tužbu radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a presudom protiv koje je revizija izjavljena, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zarade, za iznos od 154.695,22 dinara, koji predstavlja vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Pri tome, nije reč o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa revizija nije dozvoljena ni primenom člana 439. ZPP.

Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Milomir Nikolić,s.r.