Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je 04.06.2014. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu u kojem je navedeno da je tužilac 20.03.2014. godine na lokomotivi broj .., na vozu broj .. sa mašinovođom VV vršio neovlašćenu manipulaciju na registrujućem brzinomernom uređaju, tako što je prinudno podglavljena kazaljka za pokazivanje brzine, što je imalo za posledicu da se na brzinomernoj traci beleži stajanje lokomotive u vremenu od 17.54 do 17.59 časova bez pokazivanja pada brzine, u cilju protivpravnog istakanja goriva, čime je ugrozio bezbednost železničkog saobraćaja i učinio povredu radne obaveze utvrđene tačkom 13. alineja 3, 4, 5. ugovora o radu. Navedeno je utvrđeno iz očitane brzinomerne trake i izveštaja komisije imenovane rešenjem br. .. od 10.04.2014. godine i potvrde PU Šabac o vraćenim predmetima (tri bureta po 70 litara dizel goriva). Tužilac se izjasnio u vezi upozorenja 13.06.2014. godine, u kome je naveo da je upozorenje neistinito, da nisu tačni navodi u njemu i da nije učinio ni jednu povredu radne obaveze niti radnju koja mu je stavljena na teret. Iz izveštaja komisije po rešenju br. .. od 10.04.2014. godine, a na osnovu rešenja direktora sektora za vuču vozila i direktora direkcije za prevoz, formirana je komisija, čiji je zaključak da lomotive broj .., .. i .. imaju brzinomere na kojima su vršene neovlašćene radnje suprotne uputstvima (uputstvo ŽJZ 230, uputstvo br. 16/98-574), te da je u svim analiziranim slučajevima došlo do nedozvoljenih radnji na registrujućem brzinomeru. Komisija je utvrdila da su nedozvoljene radnje vršene tako što je kroz otvor za osvetljenje brzinomera uvlačena žica kojom je kazaljka brzinomera zaglavljena na određenu brzinu, sve u nameri da se prikaže da se vučno vozilo kreće, iako je ono stajalo. Napomenuto je da kompletan ispravan brzinomer u tom delu ima staklo i ne postoji mogućnost uvlačenja žice ili sličnog predmeta, a da slična mogućnost za zloupotrebe postoji prilikom otvaranja poklopca registrujućeg brzinomera koji uvek treba da je zaključan. U slučaju otvaranja poklopca postoji mogućnost za podglavljivanje kazaljke, ali sada preko letvice za pogon mehanizma kazaljke. Na lokomotivi broj .. bravica za zaključavanje poklopca registrujućeg brzinomera ne postoji (takva je konstrukcija). U izveštaju su predložene mere u cilju otklanjanja ovih propusta. Tuženi je 18.06.2014. godine doneo rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze utvrđene u tački 13. alineja 3, 4. i 5. ugovora o radu koje je izvršio tako što je 20.03.2014. godine prilikom obavljanja poslova pomoćnika mašinovođe na lokomotivi broj .. na vozu broj .., izvršio neovlašćenu samovoljnu manipulaciju na registrujućem brzinomernom uređaju (tahografu), tako što je prinudno podglavio kazaljku za pokazivanje brzine, a što je imalo za posledicu da se na brzinomernoj traci beleži stajanje lokomotive u vremenu od 17.54-17.59 časova bez pokazivanja pada brzine, čime je ugrožena bezbednost železničkog saobraćaja.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da tuženi u osporenom rešenju nije konkretizovao povrede radne obaveze koje su tužiocu stavljene na teret, zbog čega je prema izraženom pravnom stavu nižestepenih sudova zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu osnovan.

Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je doneo na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu. Navednom odredbom propisano je da poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, odnosno ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca i ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju ne postoji otkazni razlog predviđen članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, budući da tuženi nije pružio dokaze na osnovu kojih bi se moglo pouzdano i nesumnjivo utvrditi da postoji krivica zaposlenog za povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret. U tom smislu tuženi nije konkretizovao povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, jer nije navedena ni jedna konkretna činjenica – gde, kada i kako je tužilac izvršio podglavljivanje kazaljke mernog uređaja i na osnovu čega je utvrđeno da je to baš on učinio. Tuženi je samo ukazivao na postojanje indicija o odgovornosti tužioca, što nije dovoljan stepen izvesnosti verovatnoće za utvrđenje činjenice u sudskom postupku o odgovornosti zaposlenog za povrede radne obaveze koje su mu od strane poslodavca stavljene na teret. Zaključak komisije na koji se tuženi poziva u reviziji, nije dokaz o krivici samog tužioca za učinjenu povredu radne obaveze, jer je komisija utvrdila postojanje nepravilnosti na uređajima za merenje brzine i dala predlog mera za sprečavanje daljih zloupotreba, ali nije utvrdila ko je podglavio kazaljku, zbog čega se ne može pretpostaviti da je to učinio mašinovođa ili njegov pomoćnik, bez ijednog dokaza u prilog tome.

Ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi revizije da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Ovo iz razloga što je u postupku po tužbi radi poništaja odluke o otkazu ugovora o radu, teret dokazivanja postojanja otkaznog razloga na tuženom poslodavcu, pa u situaciji kada ti dokazi izostanu, rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca je nezakonito. To dalje znači da u konkretnom slučaju tuženi nije dokazao da je tužilac kriv za nedozvoljene radnje, niti da je svojom krivicom počinio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu, koja mu se stavlja na teret, niti su iste konkretizovane. U rešenju o otkazu ugovora o radu nije navedena ni jedna konkretna činjenica u pogledu mesta, vremena i načina na koji je tužilac izvršio učinjenu povredu radne obaveze i na osnovu čega je utvrđeno da je to tužilac učinio, što osporeno rešenje čini nezakonitim. Iz izvedenih dokaza sudovi nisu mogli sa sigurnošću da utvrde da su postojali razlozi za otkaz ugovora o radu tužiocu, zbog čega je rešenje tuženog nezakonito a zahtev tužioca osnovan u delu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić