U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boško Tampolja, advokat iz ..., protiv tuženog „Krstaco-Incorporated“ DOO Beograd, koga zastupa punomoćnik Branko Stošić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 759/18 od 11.01.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 27.02.2019. godine, u sednici veća održana 11.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 759/18 od 11.01.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 27.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 3411/11 od 16.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od ...2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za period od maja 2011. godine do oktobra 2013. godine u iznosu od 294.436,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene mesečne iznose izgubljene zarade. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da u ime i za račun tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za zdravstveno osiguranje za period od 29.04.2011. godine do 31.10.2013. godine. Stavom četvrtim izreke, tužba je odbačena u delu u kojem je tražena uplata poreza na iznos izgubljene zarade za period od 29.04.2011. godine do 31.10.2013. godine. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 350.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 759/18 od 11.01.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 27.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Beogradu P1 3411/11 od 16.11.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje istog suda od 12.03.2015. godine (žalba na rešenje o odbijanju zahteva tužioca za preinačenje tužbe). Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovan je i bez uticaja revizijski navod kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 199. stav 2. ZPP – a, i to tvrdnjom da je rešenje od 12.03.2015. godine kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbe doneto suprotno odredbama procesnog zakona, iz razloga što navedenim rešenjem nije povređen član 199. stav 2. ZPP i što isto nije bilo od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju tužilac ukazuje tvrdnjom o nejasnim i protivrečnim razlozima i kojima osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza, revizija se ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima ... po Ugovoru o radu od ...2009. godine. U martu 2011. godine, tuženi je ponudio tužiocu sporazumni prestanak radnog odnosa, koji tužilac nije prihvatio (nije ga potpisao) i od ...2013. godine nije dolazio na posao. Dopisom – pisanim pozivom od ...2011. godine, tužilac je obavešten da je sporazumni raskid radnog odnosa stavljen van snage i pozvan da se javi na rad dana ...2011. godine, što nije učinio. Tuženi je dana ...2011. godine doneo pismeno Upozorenje br. ... pred otkaz ugovora o radu tužiocu, jer je istekao rok od tri dana od dana kada je pozvan da se javi na posao (...2011. godine), uz navod sadržan u Upozorenju da su se neodazivanjem tužioca pozivu stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, ali da rešenje o otkazu ugovora o radu neće biti doneto ukoliko tužilac opravda svoje neodazivanje i odsustvo, a da će mu ukoliko se u roku od pet dana od dostavljanja ne izjasni, prestati radni odnos. Tužilac se nije izjasnio na Upozorenje, jer je smatrao da mu je radni odnos već prestao po usmenom saopštenju koje je dobio od poslodavca, i to pre nego što je ...2011. godine pozvan da se vrati na rad. Istovremeno, u disciplinskom postupku koji je vođen zbog neopravdanog izostanka sa rada, tužilac je tvrdio da je u periodu od ...2011. godine do ...2011. godine izostajao u uverenju da mu je radni odnos prethodno prestao po usmenom obaveštenju, kao i da je očekivao da će poslodavac doneti odgovarajuće rešenje o njegovom statusu. Rešenjem tuženog br. ... od ...2011. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog neopravdanog izostanka sa rada u periodu od ...2011. godine do ...2011. godine, kao i dana ... i ...2011. godine. U internom postupku pred poslodavcem i tokom ovog spora tužilac je tvrdio da je odsustvavo sa rada u navedenom periodu i da je smatrao da nema obavezu da izostanak pravda, jer mu je ...2011. godine radni prestao po usmenom obaveštenju koje je dobio od poslodavca.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i naknadu štete.

Prema članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom i ugovorom o radu. Članom 22. tačka 2. Pravilnika tuženog o radu, propisano je da će se zaposlenom otkazati ugovor o radu u slučaju neopravdanog izostajanja sa posla više od dva radna dana u toku meseca, te ukoliko ne dostavi poslodavcu potvrdu lekara o nastupanju privremene sprečenosti za rad u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad. Prema članu 11. alineja 1. Ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka, zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze - neopravdano izostajanje sa posla dva radna dana u toku meseca ili tri radna dana sa prekidima u toku 12 meseci.

Za postojanje navedenog otkaznog razloga nužni uslovi su radnja zaposlenog koja predstavlja biće povrede radne obaveze i krivica zaposlenog. Radnja zaposlenog može biti činjenje ili nečinjenje, a krivica je osnov odgovornosti u slučaju povrede radne obaveze s tim što za otkaz ugovora o radu nije dovoljan svaki stepen krivice, već je potrebno da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze namerno ili iz krajnje nepažnje.

Neosnovani su revizijski navodi da tužilac nije imao svest o nedopustivoti svog ponašanja, s obzirom da je odsustvovao sa rada u ubeđenju da mu je otkaz ugovora u radu dat usmenim saopšenjem poslodavca dana ...2011.godine.

Posle prijema obaveštenja od 08.04.2011. godine, da je sporazumni prestanak radnog odnosa stavljen van snage, kao i poziva za vraćanje na rad, tužilac je sasvim izvesno znao da mu radni odnos nije prestao po sporazumu sa poslodavcem ni njegovom jednostranom voljom. Tužiocu je data mogućnost da ostane na radu kod poslodavca i nadalje, davanjem anticipiranog Upozorenja od ...2011. godine da mu radni odnos neće prestati ako opravda sprečenost za rad u roku od pet dana od prijema upozorenja, kao i predlogom za raspoređivanje u drugo mesto rada u centrali poslodavca, što tužilac, po sopstvenom iskazu, nije pravdao ni prihvatao i što predstavlja krajnju nepažnju u vršenju radnih obaveza. Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog događaja, po oceni revizijskog suda, tužilac nije bio u zabludi o svom statusu kod tuženog i imao je svest o protivpravnosti svog postupanja, pa kako je pasivnim držanjem više dana u periodu od ...2011. godine do donošenja Upozorenja ...2011. godine i nadalje do donošenja osporenog rešenja, svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene Pravilnikom tuženog i Ugovorom o radu, pravilna je ocena nižestepenih sudova da mu je zakonito prestao radni odnos na osnovu člana 179. stav 1. tačak 2. Zakona o radu. Tužilac je upozoren na razloge za otkaz ugovora o radu, čime mu je omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu, a upozorenje i rešenje sadrže istu povredu radne obaveze (neopravdano izostajanje sa rada duže od dva radna dana), što je saglasno članu 180. Zakona o radu, iz čega proizlazi da je rešenje doneto u zakonom propisanoj proceduri.

S obzirom da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, tuženi nije dužan da ga vrati na rad i da mu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade, primenom člana 191. st. 1. i 2. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić