Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4632/21 od 10.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3729/19 od 30.06.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog na osnovu člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) smatrajući da postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu prava zaposlenih kod tuženog na isplatu jednake zarade, nakon statusnih promena, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu u Privrednom društvu „Kolubara Metal“ d.o.o. koje je do 31.12.2013. godine bilo posebno pravno lice, kada je sprovedena statusna promena – pripajanje privrednom društvu RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, koje statusnom promenom pripajanja od 01.07.2015. godine posluje u okviru tuženog JP “Elektroprivreda Srbije“ Beograd. Tuženi je kao poslodavac sledbenik, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o radu, primenjivao na zaposlene iz Ogranka „Kolubara Metal“ opšte akte poslodavca prethodnika (Kolektivni ugovor od 27.07.2012. godine) još godinu dana – u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine. Nakon statusne promene, tuženi poslodavac sledbenik nije utvrđivao jedinstvenu cenu radnog časa za sve zaposlene, već posebnu cenu radnog časa za Ogranak „Kolubara Metal“ dok nije donet Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Ogranak „Kolubara Metal“ kojim su radna mesta u tom ogranku vrednovana istim koeficijentima za obračun zarada kao i u ostalim ograncima koji posluju u sastavu tuženog, a zatim u februaru mesecu 2015. godine jedinstveno utvrđena cena rada za sve zaposlene kod tuženog stupanjem na snagu novog Posebnog kolektivnog ugovora za JP „Elektroprivreda Srbije“. U periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine, vrednost radnog časa za zaposlene Ogranku „Kolubara Metal“ utvrđivana je za svaki mesec na osnovu Sporazuma zaključenih između direktora tuženog poslodavca sledbenika i Sindikalne organizacije „Kolubara“ čiji je član Sindikalna organizacija „Kolubara Metal“, odnosno između direktora tuženog i Sindikalne organizacije „Kolubara Metal“. U utuženom periodu tužiocu je obračunata i isplaćena zarada po ceni radnog sata koja je niža od vrednosti radnog sata utvrđenog za ostale organizacione delove RB „Kolubara“. Tužilac na ime naknade štete potražuje pojedinačne mesečne iznose koji predstavljaju razliku između isplaćene zarade i zarade koja bi bila isplaćena primenom vrednosti radnog sata kao u ostalim organizacionim delovima u visini koja predstavlja visinu tužbenog zahteva, utvrđenu nalazom i mišljenjem sudskog veštaka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan i obavezao tuženog da tužiocu isplati na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade utvrđene novčane iznose za navedeni period. Po nalaženju prvostepenog suda zaposlenima preuzetim iz PD „Kolubara metal“ d.o.o. Vreoci kao i tužiocu u spornom periodu obračunavana je i isplaćivana zarada primenom manje vrednosti radnog časa u odnosu na vrednost radnog časa za obračun zarade zaposlenima u PD RB „Kolubara“. Po mišljenju prvostepenog suda poslodavac sledbenik je u roku iz člana 150. Zakona o radu, imao mogućnost da izmeni opšte akte i zaključi novi kolektivni ugovor i izjednači koeficijente za radna mesta i na taj način ispuni zakonsku obavezu da zaposlenima isplaćuje jednaku zaradu za isti rad, kao što je to učinio nakon utuženog perioda, u februaru 2015. godine.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište i date razloge prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu zaključujući da su bez opravdanog razloga zaposleni iz pripojenog privrednog društva stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene kod poslodavca, čime je, suprotno pravilima iz čl. 18, 19. i 20. Zakona o radu, izvršena njihova diskriminacija po osnovu prava na isplatu zarade prema vrednosti radnog časa određenog za druge zaposlene zbog čega tužilac ima pravo na naknadu štete zbog manje isplaćene zarade za utuženi period.

Stanovište nižestepnih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva nije pravilno, po oceni Vrhovnog suda.

Odredbom člana 147. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05... 75/14), propisano je da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca u skladu sa zakonom poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Prema odredbi člana 150. istog Zakona, poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: 1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika; 2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

U konkretnom slučaju nakon izvršene statusne promene pripajanjem PD „Kolubara metal“ d.o.o. tuženom, poslodavac sledbenik je na osnovu člana 11. Ugovora o pripajanju na zaposlene pripojenog preduzeća primenjivao opšte akte „Kolubara metal“ još godinu dana (od 01.01.2014. godine – 01.02.2015. godine).

Odredbom člana 33. stav 1. Kolektivnog ugovora predviđeno je da se vrednost radnog časa za tekuću godinu utvrđuje za svaki mesec u visini vrednosti radnog časa za najjednostavniji rad, koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, a eventualnu veću vrednost, ugovorne strane mogu sporazumno naknadno utvrditi. Prema stavu 3. istog člana, ako se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa za najjednostavniji rad, ugovorne strane će ga sporazumno promeniti. Ova odredba je davala mogućnost da se vrednost radnog časa određuje u visini i u nižem iznosu od cene rada kod tuženog i to na osnovu sporazuma sa sindikatom.

Saglasno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Tuženi je uspeo u revizijskom postupku, pa mu, primenom člana 153. i 154. ZPP pripadaju sledeći troškovi i to: na ime stručnog sastava revizije od strane advokata 21.600,00 dinara (18.000 dinara + 20% PDV), prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja te parnične radnje („Službeni glasnik RS“ broj 72/2021 od 14.04.2021. godine). Troškovi sudskih taksi nisu priznati jer isti shodno članu 163. stav 2. ZPP nisu opredeljeni po visini.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić