U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Mirković, advokat iz ..., protiv tužene Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije iz Beograda, čiji je punomoćnik Zoran Karlović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1202/19 od 07.06.2019. godine, u sednici održanoj dana 04.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1202/19 od 07.06.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1202/19 od 07.06.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 617/14 od 24.10.2018. godine, u delu usvojenog tužbenog zahteva. Prvostepenom presudom je usvojen tužbeni zahtev, poništeno je kao nezakonito rešenje tužene broj 02-151 od 10.02.2010. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu u visini izgubljene zarade za period od marta 2010. do oktobra 2017. godine, u iznosima sa kamatom kao u stavu drugom izreke. Obavezana je tužena da na dosuđene iznose uplati pripadajuće doprinose na ime tužioca, da tužiocu zbog nezakonitog otkaza isplati naknadu od 808.860,00 dinara sa pripadajućom kamatom i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda postupka učinjenih pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je preko punomoćnika podneo odgovor na reviziju. Troškove odgovora je tražio i opredelio.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih apsolutno bitnih povreda postupka koje su kao revizijski razlog propisane odredbom člana 407. ZPP. Revizijski navod da je drugostepena presuda doneta uz relativno bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud nije sankcionisao bitne povrede postupka pred prvostepenim sudom i nije postupio po odredbi člana 383. ZPP, nije osnovan. Drugostepeni sud je saglasno svojim ovlašćenjima iz odredbe člana 386. ZPP ispitao prvostepenu presudu i zaključio da ista nije zahvaćena bitnim povredama iz člana 374. stav 2. tačke 1. do 3., 5., 7. i 9. ZPP, na koje pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitnom povredom iz tačke 12. na koju je ukazano žalbom. Takođe je prihvatio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku pa nije bilo razloga za zakazivanjem rasprave pred drugostepenim sudom. Saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP, revizija se u konkretnom slučaju ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer se ne radi o slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pobijanim rešenjem tuženog od 10.02.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na radnom mestu za ... sa danom 16.02.2010. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom na poslovima na koje je raspoređen. Rešenje je doneto na osnovu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, Odluke Vlade Srbije od 24.12.2009. godine o maksimalnom broju zaposlenih kod tužene. Radi sprovođenja navedenih propisa tužena je dana 31.12.2009. godine, donela nov Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim je ukinuto radno mesto na kome je bio raspoređen tužilac, ali je postojalo radno mesto za izdavanje dozvola za ... sa jednim izvršiocem, koje poslove je tužilac mogao da obavlja. Rešenjem nadležnog ministarstva od 08.02.2010. godine data je saglasnost na novi Pravilnik tuženog pa je isti objavljen na oglasnoj tabli. Programom rešavanja viška zaposlenih od 04.02.2010. godine, predviđeni su rezultati rada kao osnovni kriterijum za određivanje viška zaposlenih, a zatim socijalno ekonomski položaj zaposlenog. Tužilac je od neposrednog rukovodioca ocenjen ocenom „naročito se ističe“, ali je bez osnova ocenu izmenila direktor tužene, pa je tužilac oglašen tehnološkim viškom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su usvojili tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, pravilno primenjujući odredbu člana 179. tačka 9. Zakona o radu.

Tužiocu je pobijanim rešenjem otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, jer je ukinuto radno mesto na kome je bio raspoređen. Pravilnik kojim je ukinuto radno mesto na koje je tužilac raspoređen stupio je na snagu protekom 8 dana od dana objavljivanja, kako je propisano članom 34. Pravilnika, odnosno 17.02.2010. godine. Kako je pobijano rešenje sa pozivom na isti Pravilnik doneto pre stupanja na snagu Pravilnika, isto je nezakonito jer nije postojao osnov za otkaz ugovora o radu tužiocu kao tehnološkom višku, pošto je po pravilniku koji je važio do stupanja na snagu novog pravilnika radno mesto na koje je tužilac bio raspoređen bilo sistematizovano. Pored toga ocenjivanje tužioca nije sprovedeno u skladu sa Odlukom tuženog od 25.12.2009. godine i Programom rešavanja viška zaposlenih, jer je tužiocu ocenu datu od neposrednog rukovodioca bez obrazloženja smanjila direktor tuženog, što je bilo od uticaja na dalji radnopravni status tužioca.

Pravna posledica nezakonitog otkaza po odredbi člana 191. Zakona o radu je vraćanje tužioca na rad ukoliko to zahteva, naknada štete i uplata pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period za koji nije radio. Obzirom da tužilac ne zahteva vraćanje na rad ima zakonsko pravo na naknadu štete u visini od najviše 18 zarada zavisno od vremena provedenog na radu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Naknade se umanjuju za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada po prestanku radnog odnosa. Tužiocu je naknada štete po osnovu izgubljene zarade umanjena za iznos naknade za nezaposlenost koju je primio od Nacionalne službe za zapošljavanje. Navodi tuženog koji se odnose na rad tužioca u inostranstvu, koje ponavlja i u reviziji, ne mogu se prihvatiti, jer je te navode prvi put isticao u prvostepenom postupku, posle više godina vođenja spora, dokazujući ih izvodom sa „Linked in“ profila tužioca, zbog čega ih sudovi i nisu prihvatili kao osnovane.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen saglasno odredbi člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić