Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ,,, 18/20) i utvrdio da je revizija delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

U delu kojim tužilac pobija pravnosnažnu odluku kojom je odlučeno o zaštiti od diskriminacije i naknadi štete, revizija tužioca je dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije (''Službeni glasnik RS'', br. 22/09). U preostalom delu kojim se pobija pravnosnažno rešenje sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude kojim je odlučeno da se ne dozvoljava preinačenje tužbe isticanjem tužbenih zahteva za utvrđenje diskriminacije iz podneska tužioca od 09.06.2020. godine, pored istaknutog tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete, revizija nije dozvoljena u smislu člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih revizija može da se izjavi u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu u KBC ''Priština'', na radnom mestu šefa službe za ..., do 1999. godine, kada se preselio u Beograd. Po preseljenju u Beograd, nije bio radno angažovan, ali je dobijao minimalnu zaradu. Rešenjem tuženog KBC ''Priština'' br. ../2010 od 29.12.2015. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog smanjenja obima posla, odnosno prestanka potrebe za obavljanjem poslova ... u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih u toj zdravstvenoj ustanovi, pa mu je isplaćena otpremnina u iznosu od 235.718,00 dinara. Tužilac traži naknadu nematerijalne štete jer smatra da je diskriminisan pošto mu je uskraćeno pravo da radi, da ostvaruje punu zaradu i izdržava porodicu, budući da je Zaključkom tužene Republike Srbije o isplati minimalne zarade zaposlenima sa teritorije Kosova i Metohije koji nisu radno angažovani, isplaćivana minimalna zarada, pa je i Program tuženog KBC ''Priština'' o rešavanju viška zaposlenih donet u skladu sa tim Zaključkom, a zbog činjenice da je imao status „radno neangažovanog zaposlenog“, radni odnos mu je prestao .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog diskriminacije i povrede prava ličnosti, nalazeći da u radnjama tuženih nije bilo diskriminatorskog ponašanja zbog bilo kog ličnog svojstva tužioca, u smislu odredbe člana 2. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Zabrana diskriminacije zajemčena je i međunarodnim pravnim izvorima - Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 14.) i dodatnim Protokolom br. 12 uz Evropsku konvenciju, kao i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (član 26.). Zakon o zabrani diskriminacije pojam diskriminacije propisuje u odredbi člana 2.stav 1.tako što izrazi ''diskriminacija'' i ''diskriminatorsko postupanje'' označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva). Diskriminacija u oblasti rada propisana je odredbom člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije, tako što je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje, profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti (stav 1.).

Pravo čoveka je da ni zbog kog svog ličnog svojstva ne bude diskriminisan, pošto diskriminacija negira pravo pojedinca ili grupe lica na jednakost sa drugim pojedincima ili grupama, isključivo zbog njihovog ličnog svojstva. Suštinsku karakteristiku diskriminacije predstavlja neopravdano pravljenje razlike zbog kojeg je jedno lice u nepovoljnijem položaju u odnosu na druga lica, a izvor te nejednakosti mora da bude neko stvarno ili pretpostavljeno lično svojstvo, jer da bi nejednak tretman bio diskriminacija, potrebno je da zasniva na ličnom svojstvu.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da to što je tužiocu radni odnos kod tuženog KBC ''Priština'' prestao usled prestanka potrebe za njegovim radom imajući u vidu da je imao status radno neangažovanog lica sa područja teritorije Kosova i Metohije, nije diskriminacija, jer nema dokaza da je takva odluka doneta s obzirom na neko lično svojstvo tužioca. Pošto nema osnova za naknadu štete tužiocu, sledi da je njegov tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete pravilno odbijen.

Navodima revizije tužioca o tome da postoji očigledno diskriminatorsko postupanje po osnovu nejednakog postupanja na osnovu prebivališta, jer je tužilac svrstan u grupu zaposlenih koji žive van područja AP KiM i zbog toga su mu umanjena prava u odnosu na zaposlene koji žive na području AP KiM, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Tužbeni zahtev za utvrđenje diskriminacije po osnovu pripadnosti grupi zaposlenih koji žive van područja AP KiM i ne rade, tužilac je tražio preinačenom tužbom u podnesku od 09.06.2020. godine, a sud, pravnosnažnim rešenjem, nije dozvolio preinačenje tužbe isticanjem tužbenog zahteva za utvrđenje diskriminacije iz tog podneska tužioca, pa o tom tužbenom zahtevu tužioca nije odlučivano pobijanom presudom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414.stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da tužilac u reviziji neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Revizija tužioca izjavljena protiv pravnosnažnog rešenja kojim je Viši sud u Beogradu odlučio da ne dozvoli preinačenje tužbe isticanjem tužbenih zahteva za utvrđivanje diskriminacije iz podneska tužioca od 09.06.2020. godine, pored istaknutog tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete, je nedozvoljena, pošto se tim rešenjem ne okončava postupak. U smislu odredbe člana 420.stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, što ovde nije slučaj pošto se odlukom o prinačenju tužbe ne okončava postupak.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić