OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu nadoknadi troškove celog postupka u iznosu od 243.316,00 dinara, u roku od 8 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2705/19 od 26.10.2021. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca sadržine kao u izreci ove presude, te je tužilac obavezan da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.950,00 dinara, u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3075/22 od 02.11.2022. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2705/19 od 26.10.2021. godine. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da se odlukama nižestepenih sudova odstupa od pravnog shvatanja Vrhovnog suda izraženog u revizijskim odlukama, donetim u istoj činjeničnopravnoj situaciji.

Usled navedenog, a radi ujednačavanja sudske prakse, Vrhovni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe čl. 404 st. 2 Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme. U utuženom periodu radio je tako što je svaki drugi dan obavljao rad u vremenu od 07,00 do 19,00 časova, odnosno svaki drugi dan je radio po 12 časova. Organizacija rada je bila takva da tužilac menja drugog zaposlenog na istom radnom mestu svakog drugog dana, s tim što jedan dan radi od 07,00 do 19,00 časova, a drugi dan mu je pauza i tako se ciklus redovno ponavlja.

Po nalaženju prvostepenog i drugostepenog suda, opisani način rada ne kvalifikuje se kao smenski rad jer je tužilac obavljao rad u jednoj smeni, odnosno nije menjao smene, pa tužiocu za takav rad ne pripada uvećanje zarade u propisanoj visini od 8,9%.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjeniččno stanje pogrešno primenili materijalno pravo prilikom kvalifikacije načina rada tužioca i sledstveno tome njegovog prava na uvećanu zaradu.

Odredbom člana 108. stav 1. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalog za prekovremeni rad (tačka 3), dok u skladu sa stavom 3. istog člana opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. Odredbom člana 7. stav 2. tačka 2. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 15/15) propisano je da poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena, polazeći od sledećeg: na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama, pri čemu se pod smenskim radom podrazumeva rad u dve (po 12 sati) ili više smena (po 6 ili 8 sati) u toku radnog dana kada na istim sredstvima za rad rade naizmenično najmanje dva zaposlena, ili dve grupe zaposlenih, pri čemu izmena smena može biti kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda, dana ili nedelje. Odredba člana 38. stav 1. tačka 4. Kolektivnog ugovora predviđa da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za rad u smenama za 8,9%.

Tužiocu u utuženom periodu nije vršeno uvećanje zarade za smenski rad. Shodno Direktivi Evropske unije 2003/88 ES smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili bez prekida, iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom tumačenju izjednačava sa smenskim radom. Vrhovni sud je stanovišta da označeni režim rada po vremenskom redosledu 12 (rad) -24 (odmor) – 12 (rad), koji se u stvarnosti kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu ima karakter smenskog rada. Takav režim rada kod kog se zaposleni smenjuju na istom poslu po napred utvrđenom redosledu kvalifikuje se kao smenski rad, bez obzira što se ne radi u smenama, kako se to navodi u pobijanoj drugostepenoj presudi. U konkretnom slučaju postojao je kontinuitet ovakvog režima rada, a smenski rad je priznat u opštem aktu tužene kao osnov za uvećanje zarade zaposlenih i to u propisanoj visini od 8,9%, pa tužiocu osnovano sleduje uvećanje zarade za smenski rad.

Kako je na činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stavom drugim izreke preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1, 154. i 163. stavovi 1 – 4 ZPP, stavom trećim izreke odlučeno je o troškovima celog postupka. Tužiocu su kao opravdani priznati troškovi prema opredeljenom zahtevu u ukupnom iznosu od 243.316,00 dinara. Ovi troškovi se sastoje od nagrade za sastav tužbe i podneska od 17.juna 2021. godine u iznosu od po 9.000,00 dinara, za zastupanje na četiri održana ročišta u iznosu od po 10.500,00 dinara, za zastupanje na tri odložena ročišta u iznosu od po 6.000,00 dinara, troškova veštačenja u iznosu od 6.000,00 dinara, nagrade za sastav žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara, te sudskih taksi na tužbu u iznosu od 3.900,00 dinara, na presudu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 14.927,00 dinara, na reviziju u iznosu od 29.854,00 dinara i na ovu presudu u iznosu od 44.781,00 din.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić