Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS, br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Naime odredbom člana 404. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava. Podnetom tužbom tužilac traži izvršenje Ugovora o menadžerskim uslugama koji je 01.06.2012. godine zaključio sa tuženim, a na osnovu koga ja po odluci Skupštine tuženog o izboru 18.05.2012. godine obavljao dužnost generalnog direktora do isteka trajanja mandata 18.05.2016. godine. Ugovorom je dogovoreno da generalni direktor ima pravo na naknadu za svoj rad u iznosu od 5 prosečnih mesečnih bruto zarada u Republici Srbiji i da će se isplata zarada vršiti u skladu sa dinamikom isplate zarade ostalim zaposlenima. Kako tuženi nije izvršio svoju obavezu u celosti i na vreme nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev smatrajući da je tuženi u obavezi da izvrši obavezu iz ugovora o pravima i obavezama direktora u smislu člana 48. Zakona o radu i odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu činjenični osnov i presuđenje nižestepenih sudova odluka je doneta u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama ovoga suda uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pozivanje revidenta na odluke Vrhovnog suda iz 2001. godine bez uticaja su jer se o zahtevu tužioca odlučuje na bazi činjenične građe od koje zavisi odluka u svakoj od navedenih odluka.

Stoga po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ceneći dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, članom 403. stav 3. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena kada vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan isplate. Kako je pobijanom odlukom odlučeno o zahtevu za isplatu 2.190.575,00 dinara, koji iznos ne prelazi 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe 15.09.2016. godine to revizija nije dozvoljena shodno članu 403. stav 3. ZPP, pa ju je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i 413. ZPP Vrhovni sud odbacio i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Prilikom odlučivanja Vrhovni sud je imao u vidu i odgovor na reviziju koji je dostavljen neposredno ovom sudu, ali s obzirom da je isti dostavljen po proteku roka za odgovor, to ga nije uzimao u obzir.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković