U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Romčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse, Uprava za opštu logistiku, Direkcija za usluge standarda, VU „Dedinje“ iz Beograda, čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi diskriminacije, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 343/20 od 10.02.2020. godine, na sednici održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 343/20 od 10.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Beogradu, presudom P1 1994/17 od 21.02.2019. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija u oblasti rada na taj način što tužilji nije isplaćena jednokratna novčana pomoć na osnovu četiri pojedinačne odluke Ministarstva odbrane RS, Sektora za budžet i finansije i to: 25.01.2013. godine, nije izvršena isplata po Odluci SBiF br. 78-8 od 24.01.2013. godine, 12.07.2013. godine, nije izvršena isplata po Odluci SBiF br. 961-3 od 11.07.2013. godine dana 03.10.2013. godine, nije izvršena isplata po Odluci SBiF br. 1189-2 od 01.10.2013. godine i 25.12.2013. godine, nije izvršena isplata po Odluci SBiF br. 1507-3 od 23.12.2013. godine (stav prvi izreke). Odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 343/20 od 10.02.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 1994/17 od 21.02.2019. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kad se navodi da, navodi izneti u obrazloženju pobijane odluke apelacionog suda su kontradiktorni sami sebi i izreci odluke. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na službi na VMA kao civil u Vojsci Jugoslavije. Rešenjem tužene broj 43-566 od 24.03.2006. godine tužilja je primljena na neodređeno vreme u svojstvu civilnog lica, u Službu VSCG – VU „Dedinje“ iz Beograda, na radno mesto ... u okviru pogona za ... na VMA, počev od 01.03.2006. godine. Na osnovu četiri Odluke ministra odbrane tokom 2013. godine, odobrena je isplata jednokratne novčane pomoći i to: profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije koji su bili u radnom odnosu na neodređeno vreme ili na određeno vreme na dan 15.01.2013. godine i koji su ostvarili pravo na platu (sa dodacima) za decembar 2012. godine, odnosno naknadu plate zbog porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta, naknadu zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanje) duže od 30 dana, kao i licu koje radi skraćeno radno vreme. Jednokratna novčana pomoć na osnovu četiri Odluke ministra odbrane iz 2013. godine, isplaćena je profesionalnim vojnim licima u Službi Vojske Srbije, kao i drugim profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije i zaposlenim licima u TRZ NH „Đorđe Dimitrijević Đura“ iz Kragujevca i zaposlenima u VZ „Moma Stanojlović“, dok tužilji i drugim zaposlenim u VU „Dedinje“ nije isplaćena jednokratna novčana pomoć na osnovu četiri Odluke ministra odbrane iz 2013. godine. Tužilja je civilno lice na Službi u Vojsci Srbije, što proizilazi iz odredbe člana 8. Zakona o Vojsci, kojom je propisano da su profesionalni pripadnici Vojske Srbije profesionalna vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci Srbije, a svojstvo civilnog lica tužilje proizilazi iz rešenja direktora VU „Dedinje“ broj 43-560 od 24.03.2006. godine. Tužilja je tražila da se utvrdi da je diskriminisana, jer joj kao civilnom licu u Vojsci nisu isplaćene naknade na osnovu četiri Odluke ministra odbrane iz 2013. godine, iako je naknada isplaćena profesionalnim vojnim i civilnim licima u drugim vojnim ustanovama, zbog čega je diskriminisana na osnovu pripadnosti Vojnoj ustanovi „Dedinje“ (tužba je podneta 27.04.2017. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je povređeno načelo jednakih prava i obaveza i izvršena diskriminacija u oblasti rada na način, jer tužilji nije isplaćena jednokratna novčana pomoć na osnovu četiri pojedinačne Odluke Ministarstva odbrane RS, Sektora za budžet i finansije (bliže određenih u izreci prvostepene presude), zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ broj 22/09) je definisan pojam „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“. Odredbom člana 5. ovog zakona je propisano da, oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Odredbom člana 6. ovog zakona da, neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom člana 7. ovog zakona, da, posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbom člana 8. ovog zakona, da, povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode, ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, je propisano da, zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanja pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

Tokom postupka je utvrđeno da je VU „Dedinje“ vojno-dohodovna ustanova, koja obavlja proizvodno-uslužnu delatnost i posluje po principu sticanja i raspodele dobiti, da se nalazi u procesu transformacije, što je regulisano Uredbom o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodno-uslužnu delatnost po principu sticanje i raspodela dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/08, 94/09 i 10/13), kao i da je Naredbom direktora VU „Dedinje“ 2846-1 utvrđeno, da je svim civilnim licima na službi u VU „Dedinje“ na neodređeno i određeno vreme određena isplata solidarne pomoći u pojedinačnom neto iznosu od 3.000,00 dinara, koja je trebala biti izvršena do 28.12.2012. godine.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnoj situaciji tužena nije diskriminatorski postupala prema tužilji.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda, da se tužiljino radno angažovanje u VU „Dedinje“ ne može smatrati ličnim svojstvom, s obzirom da njen identitet nije određen i ne zavisi od toga kod kog poslodavca radi, da nije ispunjen drugi uslov za postojanje diskriminacije u smislu odredbe člana 2. stav 1. Zakona o diskriminaciji, tj. različito postupanje nije izvršeno, imajući u vidu lično svojstvo, jer pripadnost vojno-dohodovnoj ustanovi nije lično svojstvo.

Tužilja je raspoređena u svojstvu civilnog lica u vojno-dohodovnoj ustanovi koja posluje po principu sticanja i rasporeda dobiti i stupanjem na snagu Zakona o Vojsci Srbije, shodno odredbi člana 194. stav 1. nije stekla status vojnog službenika ili vojnog nameštenika, te je za razliku od ostalih pripadnika Vojske Srbije zadržala sva prava po Zakonu o Vojsci do okončanja procesa transformacije, a pravo na isplatu plate, naknade i drugih primanja ostvaruje po propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Za postojanje diskriminacije potrebno je da se lice koje traži zaštitu zbog diskriminacije nalazi u istoj ili sličnoj situaciji u odnosu na druga lica, a ako se ne nalazi u takvoj situaciji, diskriminacija ne postoji. Između tužilje i zaposlenih profesionalnih vojnih lica, kao i zaposlenih civilnih lica u ddrugim vojnim ustanovama kao uporednih lica na koje ukazuje kao na druga lica u odnosu na koja je diskriminisana, postoje razlike, zbog kojih se oni ne nalaze u uporedivoj situaciji. Kako je za prevođenje civilnih lica zaposlenih u VU „Dedinje“ u status vojnih službenika i vojnih nameštenika neophodno da je postupak transformacije te ustanove završen, a u konkretnoj situaciji to nije slučaj jer je VU „Dedinje“ i dalje u procesu tansformacije, pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužilje.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužilje, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414 stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić