U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Ul. ... br. ..., čiji je punomoćnik Jelena Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika ... iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Bjeletić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1000/2014 od 23.07.2015. godine, u sednici održanoj 05.10.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1000/2014 od 23.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 380/2013 od 27.12.2013. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu broj 77/2011 od 10.01.2011. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom plati 258.750,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1000/2014 od 23.07.2015. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je starosni penzioner, po zanimanju diplomirani pravnik. Na osnovu ugovora o radu zaključenog 07.10.2008. godine, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme za poslove zamenika direktora preduzeća. Rešenjem Skupštine grada ... od 25.02.2010. godine tužilac je postavljen za vršioca dužnosti direktora tuženog preduzeća do postavljenja direktora a najduže jednu godinu, a rešenjem istog organa od 29.10.2010. godine tužilac je razrešen te funkcije na lični zahtev. Po stupanju na dužnost vršioca dužnosti direktora preduzeća, tužilac nije zaključio novi ugovor o radu, a posle razrešenja u periodu od 08.11. do 17.12.2010. godine koristio je godišnji odmor. Spornim rešenjem broj 77/2011 od 10.01.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, jer je ukinuto radno mesto zamenika direktora preduzeća. Ovi poslovi su ukinuti Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je donet 15.12.2010. godine i objavljen 30.12.2010. godine, a stupio je na snagu 07.01.2011. godine. Tuženi je 01.12.2010. godine zaključio ugovor o radu na određeno vreme sa BB za poslove pravni referent za koje je propisan VI stepen stručne spreme, a 31.05.2011. godine sa njom je zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme za poslove stručni saradnik za marketing i cene, koje radno mesto je utvrđeno Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 21.02.2011. godine. Dana 01.07.2011. godine sa tuženim je zasnovala radni odnos na određeno vreme VV, diplomirani pravnik, na poslovima stručnog saradnika za pravna i kadrovska pitanja, na kom radnom mestu je povećan broj izvršilaca navedenim aktom o sistematiizaciji od 21.02.2011. godine. Tuženi je 17.10.2011. godine zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme sa GG sa VII stepenom stručne spreme za poslove referent za kadrovska pitanja.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09) u vezi sa članom 182. istog zakona, kada su odbili zahtev tužioca za poništaj spornog rešenja od 10.01.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla.

Odredbom člana 182. Zakona o radu, propisano je da poslodavac ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. tačka 9. ovog zakona, ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda odlučivanje nižestepenih sudova je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je donet 15.12.2010. godine ukinuti su poslovi zamenika direktora preduzeća za čije obavljanje je tužilac 07.10.2008. godine zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme. Ukidanje poslova koje je tužilac obavljao predstavlja organizacionu promenu koja je dovela do prestanka potreba za njegovim radom, a što je bio razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog čega je sporno rešenja od 10.01.2011. godine zakonito.

Revizijskim navodima se u pretežnom delu ukazuje da je tuženi povredio pravo tužioca iz člana 182. Zakona o radu, s obzirom da je na određenim poslovima zaposlio druga lica u periodu koji gravitira danu donošenja spornog rešenja, a nije ih ponudio tužiocu. Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim, zato što prema okolnostima ovog slučaja nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 182. Zakona o radu. Naime, tužiocu je prestao radni odnos 10.01.2011. godine, tako da je tuženi bio dužan da u periodu od šest meseci – do 10.07.2011. godine, u slučaju nastanka potrebe za obavljanjem poslova zamenika direktora preduzeća, prvo tužiocu ponudi zaključivanje ugovora o radu za te poslove s obzirom da je uslov za davanje prednosti da su u pitanju „isti poslovi,“ dakle, poslovi na kojima je zaposleni radio u vreme otkaza ugovora o radu. S obzirom da tuženi sa BB, VV i GG nije zaključio ugovor o radu za poslove zamenika direktora preduzeća, zbog čijeg ukidanja je prestala potreba za radom tužioca, nema uslova za primenu člana 182. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić