Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Dragiše B. Slijepčevića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Todoreskov, advokat u ..., protiv tužene Osnovne škole „Jovan Jovanović – Zmaj“ iz Novog Kneževca, čiji je punomoćnik Jovan Miščević, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 497/22 od 02.03.2022. godine, u sednici veća održanoj 03. novembra 2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 497/22 od 02.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 497/22 od 02.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi – Sudska jedinica Novi Kneževac P1 657/20 od 22.12.2021. godine, obavezana je tužena da na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada za period 01.10.2017. – 30.09.2020. godine isplati tužiocu ukupan iznos od 50.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 67.939,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 497/22 od 02.03.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stavom 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac ima pravo na troškove za dolazak i odlazak sa rada na osnovu člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 26. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ broj 21/15...95/20). Shodno navedenim odredbama, pravo na naknadu troškova prevoza nije uslovljeno rastojanjem između mesta prebivališta i radnog mesta, a navedena zakonska odredba (član 118. stav 1. tačka 1.) predviđa da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Navedeno je dodatno pojašnjeno odredbom člana 26. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora, koja predviđa da naknada mora biti isplaćena do 5. u mesecu za prethodni mesec, ukoliko zaposlenom nije obezbeđen sopstveni prevoz i da je peronska karta sastavni deo troškova prevoza, ako je uslov za korišćenje prevoza, kao i stavom 2. navedenog Posebnog kolektivnog ugovora, koji predviđa da je na zahtev zaposlenog poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi mesečnu kartu za dolazak i odlazak sa rada, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz. O tužbenom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim, ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijski navodi tužene ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije. Posebna revizija ne može se izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, usled pogrešne ocene dokaza, na šta se svode revizijski navodi. Revident osporava utvrđenje da je tužilac imao realnu potrebu za korišćenjem prevoza iz razloga što na području opštine Novi Kneževac ne postoji organizovan gradski prevoz. Navedeno se svodi na ukazivanje na netačnost, odnosno nepotpunost utvrđenih činjenica, što je nedvozvoljen revizijski razlog. Navođenje presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1213/21 od 03.06.2021. godine i Rev2 3069/2020 od 10.02.2021. godine ne znači da je potrebno ujednačavanje sudske prakse, budući da je u konkretnom slučaju utvrđeno da je tužilac imao realnu potrebu za korišćenjem prevoza, za razliku od činjeničnog stanja utvrđenog u napred navedenim odlukama Vrhovnog kasacionog suda. Revident nije ukazao na potrebu za razmatranjem određenih pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana i da je potrebno novo tumačenje određenih pravnih normi.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbama iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu podneo dana 12.10.2020. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne odluke iznosi 50.700,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 431,18 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Zato izjavljena revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić