Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepen, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisnaih razloga i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću o pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju potrebno je ujednačavanje sudske prakse o pravu zaposlenih na teritoriji Kosova i Metohije, na uvećanu zaradu na osnovu Zaključka Vlade RS 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, zbog čega su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, propisani članom 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Upostupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na poslovima ..., na osnovu rešenja od 23.10.2001. godine, kojim mu je određen koeficijent zarade od 8,53, a tako utvrđena zarada po osnovu radnog angažovanja na Kosovu i Metohiji, uvećana je 50% na osnovu Zaključka Vlade RS 05 broj 120- 335/2007-14 od 25.12.2008. godine. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđeno je da je tužilac za period od 01.03.2017. godine do 31.12.2019. godine primio zaradu sa minulim radom koja je manja od minimalne zarade sa minulim radom, za iznos od 111.853,96 dinara u neto iznosu, te da je tužiocu za navedeni period manje isplaćen kosovski dodatak za iznos od 51.937,12 dinara koliko iznosi razlika između kosovskog dodatka obračunatog na minimalnu zaradu i isplaćenog kosovskog dodatka. Prema drugoj varijanti nalaza i mišljenja sudskog veštaka, zarada koju je tužilac primio, sa kosovskim dodatkom, u napred navedenom periodu veća je od minimalne zarade sa minulim radom za ukupan iznos od 262.457,58 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, sa obrazloženjem da je tužilac u spornom periodu ostvario uvećanje po osnovu tzv. „kosovskog dodatka“, koji je propisan Zaključkom Vlade RS 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, tako što uvećanje, zajedno sa osnovnom zaradom i minulim radom čini ukupno isplaćenu zaradu tužiocu koja je veća od minimalne zarade.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Članom 5. stav 2. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ br.113/17 i 86/19), propisano je pravo na isplatu minimalne zarade. Pored toga, tužiocu u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine i Zakonom o budžetu, pripada i pravo na uvećanje zarade u visini od 50% mesečno na ime tzv. „kosovskog dodatka“. To znači da tužilac ima pravo na isplatu plate u visini minimalne zarade i uvećanja od 50% obračunato na taj iznos. Stoga, to što isplaćena ukupna plata tužiocu sa tzv. „kosovskim dodatkom“ u spornom periodu je viša od minimalne zarade, nije razlog za odbijanje njegovog tužbenog zahteva, imajući u vidu da tužiocu pripada pravo na uvećanje zarade od 50% mesečno na ime tzv. „kosovskog dodatka“.

S obzirom na to da zbog pogrešne primene materijalnog prava, nije cenjen nalaz i mišljenje sudskog veštaka, i s tim u vezi nije utvrđeno činjenično stanje u pogledu visine štete koju je tužilac pretrpeo na ime razlike između pripadajuće minimalne i isplaćene zarade i na ime razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade RS 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, to su odluke nižestepenih sudova ukinute, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud činjenično stanje potpuno i pravilno utvrdi, tako što će da postupi po primadbama iz ovog rešenja, kako bi imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, o tužbenom zahtevu tužioca donese novu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom člana 416. stav 2.ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković