U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Želimir Džambić advokat iz ..., protiv tužene „Banka Intesa“ AD sa sedištem u Beogradu, koju zastupa punomoćnik Zoran Naumović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3543/18 od 05.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 20.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3543/18 od 05.03.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3543/18 od 05.03.2019. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Prijepolju, Sudske jedinice u Novoj Varoši P1 275/2016 od 06.02.2017. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., kojim je tražila da se poništi rešenje tužene „Banka Intesa“ AD Beograd, i to rešenje broj .. od 07.11.2014. godine i rešenje broj .. do 07.11.2014. godine, kojima je otkazan ugovor o radu tužilji i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, kao neosnovan; obavezana je tužilja da tuženoj plati troškove parničnog postupka u iznosu od 96.750,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude, dok je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje i na bitnu povredu odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena pred drugostepenim sudom, ali se ne navodi koju odredbu Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud nije primenio ili nije pravilno primenio, a što bi uticalo na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Zakon o parničnom postupku ne propisuje da drugostepeni sud, prilikom ponovnog odlučivanja (nakon ukidanja prvostepene presude u istoj pravnoj stvari) ima obavezu da prihvati mišljenje drugog veća koje je iskazano u prethodnoj drugostepenoj odluci. Pobijana drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja za donošenje odluke o žalbi, u smislu člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene i radila na radnom mestu blagajnika u ekspozituri u ..., do otkaza ugovora o radu po pobijanim rešenjima tužene. Odlukom Izvršnog odbora direktora tužene br. .. od 07.10.2014. godine, odobreno je zatvaranje 14 ekspozitura tužene, među kojima i ekspozitura u ... i to do 31.12.2014. godine. Tužena je donela Odluku o utvrđivanju tehnološkog viška broj .. od 17.10.2014. godine, kojim je utvrđeno da u roku od 30 dana u navedenim ekspoziturama prestaje potreba za 28 zaposlenih, a u ekspozituri u ... za pet zaposlenih, među kojima je i tužilja, te da im radni odnos prestaje kao tehnološkom višku uz isplatu otpremnine.

U vreme davanja otkaza tužilji, tužena je imala više od 300 zaposlenih na neodređeno vreme, a radni odnos je prestao za 28 zaposlenih na neodređeno vreme, tako da tužena nije bila u obavezi da donosi Program rešavanja viška zaposlenih, što je među strankama i nesporno. Rešenjem direktora tužene broj .. od 07.11.2014. godine otkazan je ugovor o radu tužilji sa pripadajućim aneksima ugovora o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom, uz isplatu otpremnine, pri čemu je, u obrazloženju rešenja, navedeno da nije postojala mogućnost da se tužilji u okviru postojeće organizacije kod tužene ponudi drugi odgovarajući posao, pa je iz tih razloga i prestala potreba za njenim radom kod tužene. Direktor tužene je doneo još jedno rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 07.11.2014. godine iz istog razloga, s tim što je ovim rešenjem opredeljena i visina otpremnine. Kolektivnim ugovorom tužene broj .. od 31.12.2012. godine, koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa, članom 45, propisano je da ukoliko poslodavac, sagledavanjem stanja i potreba za kadrovima utvrdi poslove za čijim obavljanjem je prestala potreba, a prema Zakonu o radu nije u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, odluku o rešavanju viška zaposlenih u tom slučaju donosi predsednik Izvršnog odbora banke, uz primenu kriterijuma i isplatu otpremnine iz ovog Kolektivnog ugovora. Tužena nije primenjivala kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih u ekspozituri u ... .

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjeninično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je ocenio da su pobijana rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji doneta u zakonito sprovedenom postupku i bez povrede prava tužilje.

Pravilno je drugostepeni sud primenio odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. S obzirom na broj ukupno zaposlenih na neodređeno vreme i broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, tužena nije bila u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, u smislu člana 153-156. Zakona o radu. Promenjenom organizacijom kod tužene došlo je do zatvaranja 14 ekspozitura tužene, među kojima je i ekspozitura u ..., te je utvrđeno da u toj ekspozituri prestaje potreba za obavljanjem posla svih pet zaposlenih, među kojima je i tužilja. To znači, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud, da je ukinuto ne samo radno mesto tužilje, već cela grupa poslova u ekspozituri u kojoj je tužilja radila i da je ta ekspozitura zatvorena. Tužena nije imala potrebu, ni mogućnost, da zaposlene iz ekspoziture u ... rasporedi u neku drugu ekspozituru, pa je pravilno drugostepeni sud zaključio da tužena nije počinila nikakav propust u proceduri, koji bi kao posledicu imao nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje. Pri tome, tužena nije bila u obavezi da primenjuje kriterijume u smislu člana 45. Kolektivnog ugovora tužene, jer u konkretom slučaju nije došlo do smanjenja broja izvršilaca na istim poslovima, već do zatvaranja ekspoziture i ukidanja svih poslova koji su se obavljali u ekspozitiri u ... .

Neosnovano se u reviziji ukazuje na činjenicu da je tužena, kao poslodavac morala tužilji i drugim zaposlenima u ekspozituri ... ponuditi neku od opcija predviđenih zakonom i Kolektivnim ugovorom, u smislu raspoređivanja na drugo radno mesto, premeštaja na druge poslove, prekvalifikacije ili premeštaja kod drugog poslodavca. U obrazloženju pobijanog rešenja je navedeno da nije postojala mogućnost da se tužilji u okviru postojeće organizacije kod tužene ponudi drugi odgovarajući posao. Zato je tužilji teret dokazivanja činjenice da je tužena bila u mogućnosti da tužilji obezbedi drugi posao odgovarajući njenoj stručnoj spremi ili prekvalifikaciju i rad kod drugog poslodavca, u smislu člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa takvi revizijski razlozi, bez pružanja potrebnih podataka i dokaza u postupku, nemaju značaja za drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.  Tužilja nije u toku postupka, iako je sve vreme isticala činjenicu da joj nije ponuđen odgovarajući premeštaj na druge poslove, odnosno u drugu ekspozitiru, dostavila niti predložila dokaze na okolnost u koju bi to ekspozituru tužene mogla da bude premeštena, niti kod kog drugog poslodavca bi mogla da bude premeštena, kao ni koju prekvalifikaciju bi tužena mogla da joj omogući.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužena u revizijskom postupku nije uspela, zbog čega joj nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka koje je tražila i opredelila u reviziji, u smislu člana 153. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člaa 414. stav 1. i člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

 

Predsednik veća-sudija
Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić