Dopunskom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 br.3217/13 od 08.07.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke.

Protiv drugostepene dopunske izreke, tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku i odlučio kao u izreci iz sledećih razloga:

Revizija tužioca nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede koje mogu predstavljati revizijski razlog tužilac ne ukazuje osim što ih neodređeno pominje kao revizjski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim u periodu od 01.04.2011. do 14.12.2012. godine zaključio četiri ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Tužilac je od strane tuženog angažovan za obavljanje privremenih i povremenih poslova po ugovorima broj 2803/3 od 30.03.2011. godine, broj 9036/11 od 29.08.2011. godine, broj 1095/1 od 30.01.2012. godine i broj 7758/1 od 02.07.2012. godine. Ovim ugovorima stranke su se saglasile da tužilac kao izvršilac posla za račun naručioca posla (ovde tuženog) obavlja poslove bliže navedene u članu 1. Ugovora i to: da prati zakonske propise i stara se o njihovoj primeni, da zastupa tuženog u svim sporovima pred sudskim i upravnim organima, organima MUP-a, tužilaštva i drugim državnim organima, da se stara o zakonitosti vođenja postupka, rokovima i primeni zakonskih propisa, priprema tužbe, krivične prijave i slično.

Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev tužioca, kako primarni tako i eventualni, ocenjujući da je tužilac radio kod tuženog po osnovu više zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kao rad van radnog odnosa, koji se ne može transformisati u radni odnos kako je to zahtevano podnetom tužbom.

S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen zahtev tužioca za utvrđenje postojanja radnog odnosa i vraćanja na rad.

Revident u reviziji izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove.

Članom 30. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Odredbama ovog zakona kao rad van radnog odnosa definisani su privremeni i povremeni poslovi tako što je u članu 197. propisano da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privemenih i povremenih poslova 1) sa nezaposlenim licem, 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i 3) korisnikom starosne penzije. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

U konkretnom slučaju tužilac je sa tuženim zaključio više ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Imajući u vidu upravo karakter ovih poslova (da se radi o povremenim poslovima), zakon tu vrstu rada tretira kao rad van radnog odnosa koji ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, jer po svojoj pravnoj prirodi nije radni odnos. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se ovde ne može primeniti odredba člana 37. stav 4. Zakona o radu, odnosno da nije osnovan zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme.

Pravilno je drugostepeni sud ocenio neosnovanim žalbene navode tužioca koje ponavlja i u postupku po reviziji, u kojima ističe da je tužbom (primarnim i eventualnim zahtevom) traženo da se utvrdi da je faktički radni odnos prerastao u radni odnos na neodređeno vreme. U ovoj situaciji nema uslova za primenu fikcije postojanja radnog odnosa iz člana 32. stav 2. Zakona o radu. Navedena zakonska odredba, odnosi se na situaciju u kojoj zaposleni radi bez zaključenog ugovora o radu. U konkretnom slučaju, rad tužioca kod tuženog se obavlja u formi rada van radnog odnosa (po osnovu više zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima), pa nema mesta primeni navedene pravne fikcije.

Navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava stoga nisu osnovani.

Sledom rečenog primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.