Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u sporu tužioca B.N. iz P., čiji je punomoćnik B.B., advokat iz P., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Pirotu, koju zastupa Državni pravobranilac, radi zaštite zbog zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1227/15 od 15.07.2015. godine, u sednici održanoj 24.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1227/15 od 15.07.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1227/15 od 15.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1227/15 od 15.07.2015. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Pirotu P 3/14 od 23.04.2015. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se prema tuženoj utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu od strane drugog zaposlenog, njemu nadređenog starešine, kao i da se zabrani dalje vršenje zlostavljanja, da je tuženi to dužan da prizna i obezbedi izvršenje ove zabrane, kao i da se presuda objavi u javnom glasilu „Večernje Novosti“ o trošku tuženog. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom čl. 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Prema čl. 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije iz čl. 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, bez označene vrednosti predmeta spora, podneta je 27.02.2014. godine. Podneskom od 10.03.2014. godine tužilac je uredio tužbu, tako što je kao vrednost predmeta spora naveo iznos od 10.000,00 dinara.

Članom 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), propisana je sudska zaštita u sporu ove vrste (aktivna i pasivna legitimacija), a prema stavu 4. istog člana, spor iz stava 1. i 2. ovog člana je radni spor. Prema stavu 5, ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporu ove vrste shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Prema čl. 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Prema čl. 403. stav 3. ovog zakona, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu propisana posebna pravila o dozvoljenosti revizije, zbog čega se shodno primenjuje odredba o dozvoljenosti revizije iz čl. 441. Zakona o parničnom postupku, jer spor o utvrđenju zlostavljanja na radu predstavlja radni spor. U ovom slučaju, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, a vrednost predmeta spora pobijanog dela (10.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu čl. 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.