.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2051/2021
25.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Oblučar, advokat iz ..., protiv tuženog ATD „Putnik“ AD iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Marija Kitarović, advokat iz ..., radi poništaja odredbe aneksa ugovora o radu i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1849/20 od 02.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1849/20 od 02.11.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1849/20 od 02.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 906/19 od 03.12.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 11.05.2012. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je odredba tačke 2. aneksa ugovora o radu broj ..-08 od 01.12.2008. godine zaključenog između tužioca i tuženog u delu u kome je tužiocu utvrđena mesečna zarada u iznosu od 40.000,00 dinara bruto ništava. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete za manje isplaćene neto zarade za period od 01.12.2008. do 19.08.2011. godine isplati iznos od 1.026.240,45 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom u skladu sa zakonom od dospeća do konačne isplate na pojedinačne mesečne iznose navedene u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da za račun tužioca uplati Fondu PIO – Filijala Stari grad na ime manje plaćenih doprinosa iz radnog odnosa za period od decembra 2008. godine zaključno sa avgustom 2011. godine novčane iznose pripadajućim novčanim iznosima iz stava trećeg izreke ove presude u roku od 15 dana. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 254.875,00 dinara i stavom šestim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1849/20 od 02.11.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje sadržano u stavu prvom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 906/19 od 03.12.2019. godine. Stavom drugim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 906/19 od 03.12.2019. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, a žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14... 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija po članu 404. ZPP, zato što sporno pravno pitanje u vezi sa ocenom zakonitosti akta o ispravci tehničke greške u tabeli poslova koja predstavlja sastavni deo izmena i dopuna Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, kao prethodno pitanje za ocenu ništavosti sporne odredbe predmetnog aneksa ugovora o radu, nije od opšteg interesa ili interesa ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretni spor. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjeničnim sporovima koje bi opravdavale potrebu da se o posebnoj reviziji tuženog odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U konkretnom slučaju, pobijanom odredbom aneksa ugovora o radu tužiocu je utvrđena zarada na radnom mestu na kome je raspoređen. Prema tome, ovim aneksom se ne utiče na radnopravni status tužioca u smislu zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa kada bi revizija uvek bila dozvoljena na osnovu člana 441. ZPP.
Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
