Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa i javnih službi, sistemu APV i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu određeno je da tuženi može da ima 226 zaposlenih na neodređeno vreme. Tuženi je u skladu sa članom 7. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru imao obavezu da sprovede postupak racionalizacije zaposlenih nemedicinskih radnika.

Tužilja je sa završenom Višom ... školom i VI stepenom stručne spreme bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... od 10.10.2007. do 16.05.2016. godine. Pored poslova svog radnog mesta, obavljala je poslove ... u odsustvu zaposlene koja je bila na bolovanju, a zatim i nakon njenog odlaska u penziju.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 01.02.2016. godine, koji se primenjuje od 16.05.2016. godine nakon okončanog postupka racionalizacije, ukinuto je radno mesto ... i poslovi tog radnog mesta dodati su poslovima radnog mesta ..., pri čemu je uslov za obavljanje poslova tog radnog mesta potrebna srednja ... škola i IV stepen stručne spreme.

Odlukom o utvrđivanju broja zaposlenih za čijim radom prestaje potreba od 11.03.2016. godine utvrđeno je da prestaje potreba za radom kod tuženog za 10 zaposlenih. Tuženi je 11.03.2016. godine doneo predlog Programa za rešavanje viška zaposlenih. Komisija tuženog je 29.03.2016. godine izvršila bodovanje zaposlenih i objavila rang listu zaposlenih za čijim radom je prestala potreba na kojoj je tužilja sa 36 bodova bila na 6. mestu.

Program tuženog za rešavanje viška zaposlenih je stupio na snagu 13.05.2016. godine nakon što je dostavljeno mišljenje NSZ i reprezentativnim sindikatima. Članom 5v predloga Programa za rešavanje viška zaposlenih propisano je da će se pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim radom je prestala potreba primenjivati sledeći kriterijumi: a) primanja po članu domaćinstva, b) dužina efektivnog staža, v) zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, g) broj dece do 26 godina starosti prema kojima zaposleni ima obavezu izdržavanja , d) po osnovu uslova rada dolazi u obzir samo pod uslovom da više zaposlenih ima jednak broj bodova po svim kriterijumima zajedno.

Tuženi je sve relevantne akte koji su se odnosili na postupak utvrđivanja viška zaposlenih objavio na oglasnoj tabli i dostavio svim zaposlenima koji su mogli biti proglašeni viškom.

Rešenjem tuženog broj .. od 13.05.2016. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za radom u skladu sa članom 179. stavom 5. Zakona o radu.

Zaposlena BB u postupku rešavanja viška zaposlenih ostvarila je veći broj bodova od tužilje i nije proglašena viškom zaposlenih. Nakon okončanja postupka racionalizacije tuženi je BB ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu za radno mesto ..., a aneks je zaključen tek 01.06.2016. godine jer je BB koristila godišnji odmor od 16.05.2016. do 31.05.2016. godine.

Prema stanovištu prvostepenog suda postojao je osnov za prestanak radnog odnosa tužilje iz člana 179. stava 5. tačke 1) ZOR, ali rešenje o otkazu ugovora o radu nije obrazloženo u skladu sa članom 185. stavom 1. ZOR zbog čega je poništeno, a na osnovu člana 191. stava 7. ZOR odbijen je zahtev tužilje za vraćanje na rad i obavezan tuženi da tužilji naknadi štetu u visini 6 zarada koje je ostvarila u aprilu 2016. godine.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nije osnovan jer je tuženi, u skladu sa članom 179. stava 5. tačke 1) u vezi članova 153-155. ZOR, sproveo organizacione promene donoseći Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i Program za rešavanje viška zaposlenih, formirao Komisiju za racionalizaciju i sve relevantne akte objavljivao na oglasnoj tabli i dostavljao svim zaposlenima koji su mogli biti proglašeni viškom. Činjenica da u rešenju o otkazu ugovora o radu nije navedena tačka 1) člana 179. stava 5. ZOR, ni da je radno mesto ... ukinuto, predstavlja formalni nedostatak koji ne utiče na zakonitost rešenja jer je u zakonito sprovedenim organizacionim promena kod tuženog prestala potreba za radom tužilje. Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, prvostepena presuda je ukinuta u delu kojim je tužilji na osnovu člana 191. stava 7. ZOR dosuđen iznos od 155.490,20 dinara, a potvrđena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za vraćanje tužilje na rad i naknadu štete u visini izgubljene zarade.

Revizijske navode kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 12) ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer, prema članu 407. ZPP, nije razlog za izjavljivanje revizije. Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 1. u vezi člana 8. ZPP učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom jer drugostepeni sud nije utvrđivao činjenično stanje.

Revizijski navodi kojima se ističe da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno nisu osnovani. Prvostepeni sud je za utvrđene činjenice dao jasne razloge koji su saglasni međusobno i sadržini izvedenih dokaza, zbog čega ovaj sud nema razloga da sumanja u savesnost prvostepenog suda prilikom ocene dokaza i utvrđivanja bitnih činjenica.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito bez obzira na to što ne sadrži precizno određenje u vezi člana 179. ZOR jer je tuženi postupak otkaza ugovora o radu usled organizacionih promena sproveo u skladu sa odredbama članova 153-155. ZOR i o svakom donetom aktu u tom postupku obavestio tužilju. Prema članu 5v Programa za rešavanje viška zaposlenih kriterujmi za utvrđivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba primenjuju se kumulativno iz čega sledi da je drugostepeni sud pravilno primenjujući materijalno pravo iz članova 153-155. ZOR zaključio da je rangiranje zaposlenih sprovedeno u skladu sa propisanim kriterijumima. BB prilikom rangiranja zaposlenih nije bila među 10 zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, pa tužilja nije mogla imati prednost u odnosu na BB za zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu ... iako je i te poslove faktički obavljala. Tuženi je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 01.02.2016. godine, u skladu sa svojim pravom i ovlašćenjem iz člana 24. stava 2. ZOR, za radno mesto ... propisao IV stepen stručne spreme, pa se ne može smatrati da je takvo postupanje tuženog usmereno isključivo na štetu tužilje koja ima VI stepen stručne iako je prethodno obavljala i te poslove. Shodno navedenom, pobijana presuda je doneta na osnovu pravilne primene članova 179. stava 5. tačke 1, 153-155. i 191. ZOR.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspela u ovom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić