.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2054/2022
12.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Žigić, advokat iz ..., protiv tuženog Društva sa ograničenom odgovornošću za poljoprivrednu proizvodnju ''Bačka'' Čonoplja, čiji je punomoćnik Dragan Zarić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 50/21 od 18.02.2021. godine, u sednici održanoj 12.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 50/21 od 18.02.2021. godine u stavu drugom izreke i presuda Osnovnog suda u Somboru P1 737/19 od 02.10.2020. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 737/19 od 02.10.2020. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je usvojen. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje o vraćanju zaposlenog na poslove ... br. .. od 23.09.2019. godine, kao i rešenje o otkazu ugovora o radu od 23.09.2019. godine, te je obavezan tuženi da tužioca rasporedi u skladu sa stručnom spremom i radnim sposobnostima stečenim radom po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi ovog suda br. P1 184/16 od 05.11.2018. godine, koja je postala pravnosnažna dana 16.06.2019. godine i izvršna dana 03.09.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 50/21 od 18.02.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda ukinuta u delu izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužioca rasporedi u skladu sa stručnom spremom i radnim sposobnostima stečenim radom po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi tog suda i tužba je u tom delu odbačena. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim su poništena rešenja tuženog od 23.09.2019. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 87/18) i našao da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog. Radni odnos mu je prestao rešenjem od 04.07.2016. godine, koje je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru P1 184/16 od 05.11.2018. godine poništeno i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Postupajući po navedenoj pravnosnažnoj presudi tužena je dana 23.09.2019. godine donela rešenje o vraćanju tužioca na poslove ..., na kojima je tužilac radio i pre otkaza. Međutim, tužilac po navedenom rešenju nije stupio na rad, jer je navedeno radno mesto ukinuto zbog ekonomskih i tehnoloških promena, zbog čega je istog dana 23.09.2019. godine tuženi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi prilikom donošenja osporenih rešenja od 23.09.2019. godine o vraćanju na rad i o prestanku radnog odnosa, zloupotrebio pravo tužioca na reintegraciju, pa su ista poništili kao nezakonita. Prema stavu nižestepenih sudova, samo donošenje rešenja o vraćanju tužioca na poslove ... dana 23.09.2019. godine ne znači da je tuženi ispunio svoju obavezu iz sudske odluke, jer kako sledi tužilac se nije vratio na rad i tuženi mu nije omogućio da radi, s obzirom da ga je rasporedio na radno mesto koje je u tom trenutku već bilo ukinuto, nego je njegov radnopravni status rešio donošenjem novog rešenje o otkazu ugovora o radu.
Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega ni činjenično stanje nije pravilno utvrđeno.
Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 75/14), propisano je da ako sud u toku postupa utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Odredbom člana 171. stav 1. istog zakona, propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada, dok je stavom 2. predviđeno da se odgovarajućim poslom smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Imajući u vidu zakonske norme, pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa predviđena odredbom člana 191. Zakona o radu je, između ostalog, vraćanje zaposlenog na rad, dakle uspostavljanje pređašnjeg stanja, s obzirom da je rešenje kojim je zaposlenom prestao radni odnos poništeno kao nezakonito. Na taj način ugovor o radu koji je zaposleni već bio zaključio ostaje na snazi, ali ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da zaposlenog vrati na radno mesto sa kojeg mu je prestao radni odnos, on mora da mu ponudi zaključenje aneksa ugovora o radu za premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto. Znači, poslodavac ima obavezu da zaposlenog vrati na rad, ali nije u obavezi da ga reintegriše u radni odnos na radno mesto sa kojeg mu je prestao radni odnos ukoliko to nije u mogućnosti. U konkretnom slučaju, radno mesto „...“ je ukinuto, pa je obaveza tuženog bila da postupajući po sudskoj odluci tužiocu ponudi aneks ugovora o radu premeštajem na drugo odgovarajuće radno mesto, u smislu navedenih odredaba zakona. Međutim, u konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi se nisu bavili pitanjem da li je kod tuženog postojalo odgovarajuće radno mesto na koje je tužilac mogao biti premešten u trenutku kada je tuženi trebalo da ga vrati na rad.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci, a sudovi će u ponovnom postupku, imajući u vidu napred izneto, a u pogledu okolnosti da li je kod tuženog postojalo odgovarajuće radno mesto u trenutku kada je tuženi trebalo da tužioca reintegriše u radni odnos, utvrditi navedene činjenice i pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odlučiti o zahtevu tužioca.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
