U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Kosanić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ iz Petrovaradina, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5332/22 od 01.02.2023. godine, u sednici održanoj 19.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5332/22 od 01.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2059/20 od 15.04.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za period od 01.09.2017. godine do 24.08.2018. godine isplati iznos od 165.322,79 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2021. godine do isplate i iznos od 59.991,22 dinara na ime dospele a neisplaćene zakonske zatezne kamate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da za račun tužioca na dosuđene iznose razlike zarade za period od 01.09.2017. do 24.08.2018. godine (na iznos glavnice) obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na račune Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 101.212,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5332/22 od 01.02.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za period od 01.09.2017. godine do 24.08.2018. godine isplati iznos od 165.322,79 dinara sa zateznom kamatom od 01.11.2021. godine do isplate i iznos od 59.991,22 dinara na ime obračunate zatezne kamate, da za tužioca na dosuđene iznose glavnice uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod RF PIO, RFZO i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i da mu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 101.212,92 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 84.600,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je javno preduzeće koje posluje preko ogranaka preduzeća šumskih gazdinstava: „Novi Sad“, „Banat“, „Sremska Mitrovica“ i „Sombor“, kao i šumskog gazdinstva „Vojvodinašume - Lovoturs“ i Turističke agencije „Vojvodina šume - turist“. Tužilac, po zanimanju diplomirani inženjer šumarstva sa VII stepenom stručne spreme bio je u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Prema ugovoru o radu od 11.09.2012. godine obavljao je poslove direktora ogranka u šumskom gazdinstvu „BB“, sa opisom poslova kao u sadržini ovog ugovora. Navedenim ugovorom tužiocu je utvrđena osnovna zarada u visini od 10,548 bodova, što je za 174 časa rada u vreme potpisivanja ugovora iznosilo 186.383,00 dinara bruto. Tužiocu je radni odnos prestao 24.08.2018. godine, zbog gubitka radne sposobnosti. U spornom periodu od 01.09.2017. godine do 24.08.2018. godine tužiocu je isplaćivana naknada zarade, s obzirom da je bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti, kako na teret tuženog, tako i na teret nadležnog fonda, a u decembru 2017. godine, julu i avgustu 2018. godine koristio je godišnji odmor. Tužiocu je za neiskorišćeni deo godišnjeg odmora za 2018. godinu tuženi isplatio naknadu štete. U spornom periodu kod tuženog je bio u primeni Kolektivni ugovor od 29.01.2015. godine, koji je stupio na snagu 30.01.2015. godine. Dana 11.05.2017. godine direktor tuženog je doneo Pravilnik o kriterijumima, načinu utvrđivanja osnovne zarade i metodologiji obračuna zarade za celo preduzeće kojim su utvrđeni parametri i način obračuna zarade. Prema Pravilniku osnovna zarada zaposlenog koja je iskazana u novčanom iznosu je ista za sve zaposlene koji rade na istim ili približno istim poslovima, a koja se utvrđuje kao proizvod broja bodova iz Priloga 1. važećeg Kolektivnog ugovora i vrednosti boda od 12,48 dinara, pri čemu se broj bodova utvrđuje na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, po radnom času za puno radno vreme i standardni učinak. Pravilnikom je tuženi posebno definisao zaradu po učinku, a posebno predvideo kriterijume za vrednovanje doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca. U utuženom periodu tuženi nije prilikom obračuna osnovne zarade zaposlenima primenjivao istu vrednost boda u svim šumskim gazdinstvima, odnosno vrednost boda, a nakon umanjenja za 10% u skladu sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (koji je u primeni od novembra 2014. godine) bila je različita u ograncima tuženog, s tim što je najviša bila u šumskom gazdinstvu „Sremska Mitrovica“. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko – finansijsku oblast utvrđena je razlika između isplaćene naknada zarade tužioca i naknade zarade obračunate prema vrednosti boda u ogranku ŠG „Sremska Mitrovica“ (u kom ogranku je vrednost boda bila najviša), kao i zakonska zatezna kamata od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 31.10.2021. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati manje isplaćenu naknadu zarade sa pripadajućom kamatom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za utuženi period. Prvostepeni sud je ocenio da je tuženi nezakonitim postupanjem tj. primenom različite vrednosti boda za iste poslove u različitim šumskim gazdinstvima, a koja je relevantna za obračun osnovne zarade, povredio zakonsko pravo tužioca na jednaku zaradu za rad iste vrednosti proklamovan odredbom člana 104. stav 2. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo tužioca na jedanku zaradu iz člana 104. stav 2. Zakona o radu. Tužilac, po stanovištu drugostepenog suda nije obavljao isti rad, odnosno rad iste vrednosti, kao direktori drugih ogranaka tuženog. Poslovi direktora u različitim ograncima, koji se razlikuju po veličini (u smislu teritorije koju zauzimaju), broju zaposlenih i knjigovodstvenoj vrednosti, ne mogu se posmatrati kao jednaki u smislu da predstavljaju isti fizički i intelektualni rad, kojim se ostvaruje jednak doprinos uz jednaku odgovornost, bez obzira što je za to radno mesto opis poslova isti. Direktor ogranka je zastupnik svog ogranka i u skladu sa Zakonom o privrednim društvima ima poslove koji su vezani samo za njegov ogranak. Zbog toga se između rada direktora različitih ogranaka ne može staviti znak jednakosti, odnosno rad tretirati kao isti rad ili rad iste vrednosti, jer se razlikuju po složeniosti, obimu i stepenu odgovornosti.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Zakon o radu, kako predviđa član 104, zaposlenima garantuje jedanku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti koju ostvaruju kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos, uz jednaku odgovornost. Ako po bilo kom od navedenih elemenata postoji razlika, razlike može biti i u visini zarade.

Kod izloženog, suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužiocu nije povređeno pravo na jednaku zaradu imajući u vidu različitu veličinu, broj zaposlenih i knjigovodstvenu vrednost ogranaka tuženog i s tim u vezi složenost i obim poslova direktora ogranka i stoga i stepen odgovornosti. Osim toga, prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je u periodu potraživanja isplaćena naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad i korišćenja godišnjeg odmora. Stoga, u tom periodu nema radnog doprinosa tužioca, kao jednog od elemenata vrednovanja vrednosti rada, a što revizija zanemaruje. Kod navedenog, po oceni Vrhovnog suda, u spornom periodu tužiocu i nije moglo biti povređeno pravo na jednaku zaradu pa mu ni ne pripada razlika naknade zarade koju potražuje tužbenim zahtevom, kako je pravilno našao drugostepeni sud.

Polazeći od navedenog, bez uticaja su revizijski navodi koji se odnose na različit način obračuna zarade u ograncima tuženog, imajući u vidu i da revizija ne spori da je tužiocu u spornom periodu u kome je bio privremeno sprečen za rad i kada je koristio godišnji odmor isplaćena naknada zarade, a ne zarada koja se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

Kod izloženog neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, pravilna primena prava u sporovima koji se odnose na isplatu zarade prema člana 104. stav 2. i 3. Zakona o radu, kao u ovom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Stoga je bez uticaja pozivanje revizije na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2276/17 od 22.02.2018.godine, koja je zasnovana na drugačijem činjeničnom stanju.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković