Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena presuda sadrži i ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja, pa nema ni povrede iz stava 1. ovog člana, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... u Sektoru kontrole, ..., na osnovu ugovora o radu br. ... od 25.03.2015. godine sa aneksom. Rešenjem tuženog br. .../... od 22.11.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, na osnovu člana 179. stav 2 tačka 1. i 5 i stav 3 tačka 8. Zakona o radu, člana 6. stav 1, člana 7. stav 1 i stav 2 tačka 8. i 18. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovrnosti zaposlenih kod tuženog, stav 2 tačka 3. Poslovnog kodeksa tuženog i člana 19. tačka 4 i 17 ugovora o radu. Osporenim rešenjem stavljeno mu je na teret što tokom rada u trećoj smeni dana 26/27.10.2017. godine nije izvršavao svoje radne obaveze već je spavao u čuvarskoj kućici na parkingu autobusa tuženog u ... i nije postupio u skladu sa Tehnološkim upustvom rada službe opštih poslova, jer nije primetio ni evidentirao u svesci evidencije ulazak kontrole u krug svog radnog prostora na parking placu. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora u radu tužilac je upozoren 08.11.2017. godine na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, o čemu se izjasnio. Utvrđeno je da je tužilac radio u noćnoj smeni dana 26/27.10.2017. godine i da je zatečen od strane kontrolora da spava u čuvarskoj kućici u periodu od 3.05 do 3.55 časova, kada se probudio jer mu je zazvonio alarm na mobilnom telefonu. Tom prilikom su mu prišli kontrolori, koji su ga u međuvremenu posmatrali i fotografisali u sedećem položaju sa glavom naslonjenom na orman i prekrštenim rukama i evidentirali svoj dolazak u knjizi evidencije koja je bila kod tužioca. Tužilac nije evidentirao dolazak kontrolora niti je na bilo koji način stavio do znanja da je primetio njihovo prisustvo.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, jer je u postupku utvrđeno da je tužilac učinio povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret i nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, te su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1 i 5 i stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005...75/2014).

Prema članu 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze a prema tački 5, ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnodno ugovorom, dok je stavom 3. tačka 8. navedenog člana propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 6. stav 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog od 30.07.2014. godine, propisano je da je povreda radnih obaveza, između ostalog i neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, pri čemu se pod neblagovremenim izvršenjem radnih obaveza smatra svako odstupanje od utvrđenih ili uobičajenih rokova za izvršenje radnih obaveza, a pod nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radnih obaveza da zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa poslova radnog mesta, ne pridržava se upustava za rad u svojoj radnoj jednici (tehnološkog postupka, naredbi, saopštenja itd), ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja. Članom 7. Kolektivnog ugovora u stavu 1. propisano je da nepoštovanje radne discipline i ponašanje zaposlenog koje mu onemogućava da nastavi rad u preduzeću je nepoštovanje pravila ponašanja na radu i u vezi sa radom, utvrđenim tehnološkim postupkom, opštim i drugim aktima društva a u stavu 2. Kolektivnog ugovora da se pod nepoštovanjem radne discipline smatra naročito ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8), kao i spavanje i dremanje na radnom mestu (tačka 18). Poslovnim kodeksom tuženog od 16.07.2008. godine u tački 3. posebnih odredaba propisano je da zaposleni imaju obavezu da na posao dolaze na vreme i da radno vreme provedu u efikasnom radu na mestu ili prostoru određenom za poslove koje obavljaju, a u tački 3.2. da u toku radnog vremena nisu dozvoljeni nikakvi prekidi rada, sem pauze za obrok. Navedene povrede radne obaveze i narušavanja radne discipline propisane su i članom 19. tačka 4 ugovora o radu.

Kako je u postupku utvrđeno da je Tehnološkim postupkom rada Službe opštih poslova kod tuženog regulisana procedura postupanja ... na poslovima obezbeđenja parking placa u ..., po kojoj je tužilac bio u obavezi da više puta u toku noći obilazi parking autobuske stanice i o tome vodi evidenciju, da se na sat vremena javlja dežurnom vođi smene, kao i da evidentira sve događaje u toku radnog vremena, a da tužilac iako je bio upoznat sa svojim obavezama iste nije izvršavao na propisani način, već je spavao u čuvarskoj kućici u označenom periodu, što je utvrdila kontrola tuženog, tužilac je postupio suprotno propisanim pravilima tuženog, pa je zato pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je nesavesno, neblagovremeno i nemarno vršio radne zadatke i da je prekršio radnu disciplinu ustanovljenu ugovorom o radu i kolektivnim ugovorom kod tuženog i drugim normativnim aktima, tako da njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog. I po oceni ovog suda, kod tužioca je postojala svest o nedisciplini jer je bio svestan da nije smeo da spava na radnom mestu i da radno vreme provede u efikasnom radu na mestu ili u prostoru gde se obavlja rad, a da je postupio suprotno od toga, čime je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze i prekršio radnu discplinu, koje su propisane kao otkazni razlog u članu 179. stav 2. tačka 1. i tačka 5. i člana 3. tačka 8. Zakona o radu. Pravilno je tuženi na osnovu člana 180. i 181. Zakona o radu sproveo postupak za utvrđivanje tužiočeve odgovronosti za učinjene povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret.

Imajući u vidu da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi za vraćanje na rad propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga neosnovani su revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Revizijom se ponavljaju navodi koji su isticani u toku prvostepenog postupka i ponovljeni u žalbi tuženog, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio a zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja se revizija ne može izjaviti shodno članu 407. stav 2. ZPP. Kako se revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost drugostepene presude, revizija je odbijena kao neosnovana.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić